Kompjuter u svakom trećem domu

Istraživanje je pokazalo da samo oko sto hiljada osoba kupuje ili naručuje robu i usluge preko interneta. Najčešće se uzimaju sportska odeća i oprema, kućni aparati, knjige, magazini, filmovi, muzika, računarski softver i hardver oprema. A oni koji ne idu u internet kupovine, objašnjavaju svoje opredeljenje time što je, prema njihovom mišljenju, u tom slučaju isporuka robe problem, a treba "imati i živce" prilikom naručivanja, jer se mnogo vremena gubi za uspostavljanje internet veze.

Pojedinci priznaju da nisu ovladali veštinom korišćenja interneta. Neki pak nisu sigurni koliko je takav način komunikacije uopšte bezbedan i poverljiv. Ne žele da se zna koliko su novca potrošili. Drugi, recimo, vele da nemaju karticu za plaćanje putem interneta. Oko 15 odsto ispitanika je odgovorilo da više voli da "kupuje direktno", a njih skoro 40 odsto je reklo da do sada nije imalo potrebu da kupuje ili plaća usluge preko interneta.

Istraživanje je pokazalo i da oko 190.000 ljudi, odnosno 13,7 odsto ispitanika koristi elektronske servise javnih uprava. Zabrinjava podatak da 43,2 odsto anketiranih nije zainteresovano da koristi tu mogućnost. Gotovo isto toliko je onih koji bi da koriste internet usluge, ali to još ne čine. Razlozi su različiti. Jednima su to dodatni troškovi, dok je drugima sve to suviše komplikovano. Svaki treći anketirani je rekao da ne zna za postojanje takve mogućnosti. Ima i "nevernih Toma". Oni, naime, smatraju da tako dobijeni podaci nisu sigurni. Oko osam odsto ispitanika je kazalo da usluge koje su im potrebne nisu dostupne na internetu.

Mnogo je, međutim, više onih koji koriste internet u druge svrhe. Zapravo 24 odsto osoba u Srbiji koristilo je internet u poslednja tri meseca. Dakle, oko milion i po ljudi. Od toga je njih oko 700.000 na internet izlazilo svakodnevno. Među njima je najviše studenata, pa potom zaposlenih. Mnogo manje su na internetu nezaposleni.

Internet se najčešće koristi kao pretraživač – za nalaženje informacija, zatim za slanje poruka (i-mejlova), pa za četovanje i igranje i preuzimanje igrica. Na taj način neki čitaju i novine, časopise... Oko 17 odsto ljudi u Srbiji preko interneta pokušava da nađe posao. Nešto više od sedam odsto ispitanika izjavilo je da internet koristi radi obavljanja telefonskog razgovora, dok njih 4,4 odsto pravi veb-stranice. Međutim, skoro 70 odsto ispitanika se nikada nije našlo na internetu.

Gotovo svako treće domaćinstvo u našoj zemlji ima računar. Zapravo, laptop poseduje jedan i po odsto domaćinstava, a 26,5 odsto raspolaže personalnim kompjuterom. Istovremeno, 95 odsto domaćinstava ima televizor, fiksni telefon – 86,5 odsto, a mobilne – 71,2 odsto. Kablovska televizija je uvedena u svako treće domaćinstvo. A internet preko mobilnog telefona koristi se svega u devet odsto porodica.

Računare većinom poseduju domaćinstva sa mesečnim prihodom koji premašuje 600 evra (66 odsto), dok oko 16 odsto porodica sa mesečnim prihodom manjim od 300 evra poseduje kompjuter. Zanimljivo je da gotovo dva miliona ljudi koristi računar, bilo kućni, bilo u firmi, bilo kod prijatelja, rođaka, komšija. A samo 18,5 odsto domaćinstava u Srbiji priključeno je na internet. Najviše u Beogradu, pa u Vojvodini, a najmanje je onih sa internet priključkom u centralnoj Srbiji.

Najčešći razlog zbog kojih se ljudi nisu priključili na internet je novac. Njih oko 13 odsto ne želi internet, a 25 odsto ispitanih je reklo da nema potrebu za tim.

Ovo su samo neki od rezultata prvog istraživanja ovakvog tipa u našoj zemlji. Ubuduće će se, kažu u Zavodu za statistiku, ovakva ispitivanja raditi redovno, kako bi se videlo da li se i u kojoj meri građani Srbije opismenjavaju, s obzirom na to da se danas ne može reći da je neko pismen ako nije ovladao informacionim tehnologijama.