Дуговечна сатира

Брижљиво одабрани ансамбл који ради познати комад Иве Брешана "Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња" у Народном позоришту у Београду готово да и није користио јануарску позоришну паузу. Свих ових дана истрајава у радном заносу, а да готово и није осетио празничну атмосферу.
Не жале се, јер, кажу, такав је посао глумца.
Представа ће у режији Желимира Орешковића бити премијерно изведена 30. јануара на сцени "Раша Плаовић". Драматург је Зоран Раичевић, сценограф Борис Максимовић, костимограф Марина Вукасовић-Меденица, а композитор Миша Блам.

Дело "Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња" Брешан је написао 1965. године. Служећи се драмским предлошком Шекспирове трагедије "Хамлет", Брешан је створио оригинално дело које сведочи о примитивизму, глупости и покварености једног система и времена.

– Овај комад у позоришту траје више од три деценије, што значи да је његова актуелност неспорна. А зашто га радимо баш у Народном позоришту у Београду? Због тога јер овде треба да се играју она дела на које време тешко може да утиче, каже Божидар Ђуровић, директор Драме националног театра.

Проба којој смо присуствовали, ипак, је каснила јер су глумци са нестрпљењем чекали исход меча познате тенисерке Јелена Јанковић коју су испред малих екрана здушно бодрили у позоришном бифеу. Када се заврши први сет, поручује редитељ Орешковић, глумци морају да буду на проби...

Поштујући договор, нешто касније преселили су се у пробну салу на петом спрату.

Желимир Орешковић, који режира у националном театру после двадесет година паузе, унео је позитивну енергију међу чланове екипе. "Радићемо четврти и пола петог чина, а онда идемо да поновимо други. Сутра искључиво радимо трећи чин... Хајде, Пецо, изађи. Идете ли? Где је песма?" обраћао им се расположени Орешковић.

– Средњи или мало старији део ансамбла сам одабрао лако, јер су у питању уметници које познајем и са којима сам сарађивао. За млађи део следио сам препоруке колега, каже Орешковић.

Када се овај комад појавио, додаје редитељ, био је као темпирана бомба и имао је сатиричне особине. Сатира је обично јако кварљива роба која после пет година више не погађа онога кога треба да погоди, али ова сатира је и после 35 година актуелна, па се бојим да са нашим друштвом нешто није у реду.

Глумац Миодраг Кривокапић није био расположен за разговор, али је зато Предраг Ејдус открио како гради улогу сеоског учитеља Андре Шкунца.

– Учитељ је несрећни интелектуалац који је запао у примитивну средину у којој треба да направи немогућ посао. На различите начине се може тумачити. Инспиративан је. Занимљиво је како ломи сопствену идеју о једном некултурном чину који мора да одради, а начин како пристаје на искривљавање генијалног дела као што је "Хамлет". Сумња је оно што је најзанимљивије у том лику. То истражујем, открива Ејдус.

Нела Михаиловић није крила радост што после трогодишње паузе игра у таквом комаду и што се нашла у таквој подели. " Играм Мајкачу, Мару, сеоску крчмарицу, удовицу која са мушкарцима стоји раме уз раме. Она је прототип жене која је увек уз власт, има везу са главним људима у селу и зато може да буде и приватник и да држи кафану".

– Мало сам депресиван што сам почео да играм очеве, односно оца једне такве младе глумице каква је Марија Вицковић, прича нам Бранко Видаковић. – Играм Пуља, помоћника главног негативца, који се током представе мења и постаје добар.

Желимир Орешковић устаје са своје столице, шета, из дубине сцене чује се песма. "Пецо узми другу столицу. Идемо још једном да пробамо ову сцену. Анђо, да ли ова столица стоји овде?... "

"Глума је физичка ствар", коментарише себи у браду Предраг Ејдус, који неуморно премешта столице са једног места на друго. "Немој да играш Хамлета, играј Јоцу" сугерише Ејдус свом млађем колеги Браниславу Томашевићу са којим увежбава заједничке сцене...

Лепа Марија Вицковић стрпљиво чека свој ред. Прија јој лик Анђе, јер је то народна девојка, сељанчица, здрава, једра, искрена, једноставна. У подели су и Владан Гајовић, Марко Николић, Горјана Јањић, Огњанка Огњановић, Србољуб Милин, Мида Стевановић и други.

– У питању предиван језик Иве Брешана. То је за глумце екавског говорног подручја изазов јер је у питању ијекавица са икавским упливима. Глумцима који су екавци то је тежак задатак и они веома вешто, професионално и дисциплиновано улазе у једну говорну сферу без које овај комад не би могао да постоји. Сваки глас се мора чути, кориговати, јер глумац у жару експресије каже човек уместо човјек или човик – прича лекторка Љиљана Мркић, а похвалама екипи придружује се и суфлерка Гордана Перовски која седи у сали и потврђује да екипа савршено ради, а да су глумци текст солидно научили за ову фазу припреме представе.