У славу Тосканинија

На данашњи дан, пре 50 година, у Њујорку је умро диригент Артуро Тосканини. У граду у којем је славни Италијан провео добар део свог дугог живота вечерас је гала концерт у његову част. У Линколн центру свираће Њујоршка филхармонија, дириговаће Лорин Мазел, а неколико оперских арија отпеваће чувени сопран Рене Флеминг. Истим поводом, један други велики диригент – Даниел Баренбоим – вечерас ће се поклонити публици у миланској Скали, која ће слушати Бетовенову Трећу симфонију (Ероика), док ће у Парми, Тосканинијевом родном граду, Филхармонија која носи његово име свирати дела Вердија и Рихарда Штрауса. Ово су, подсећамо, само најважнији догађаји у најважнијем дану у години у којој ће на разним местима и на разне начине бити обележено пола века од смрти изузетног уметника чија биографија није обојена само великом музиком већ и – одлучним антифашизмом.

Артуро Тосканини је у својој Парми ушао у свет музике, на почетку као перспективни виолончелиста. Новопечени музичар се са оркестром италијанске оперске компаније запутио на турнеју по Јужној Америци. Док су изводили Вердијеву "Аиду", а било је то далеке 1886. у Рио де Жанеиру, публика је извиждала диригента. Овај се покупио с подијума, али је млади, неискусни челиста успео да спаси представу. Тако је његов музички живот кренуо у другом правцу: било му је 19 година када је гудало заменио диригентском палицом која ће му донети светску славу.

Вративши се у Италију добија место диригента у Торину, убрзо ће га упознати и публика у више градова његове земље, читаву деценију је диригент у Скали (1898–1908), са два прекида због ангажмана у Буенос Аjресу, да би након тога, био позван у Њујорк за првог диригента Метрополитена. Од 1921. до 1929. је музички директор Скале, потом је опет у Њујорку, на разним диригентским ангажманима, али је и уметник кога многи позивају у госте. Тосканини, међутим, није био рад да сваком удовољи.

У једном периоду његове каријере сударали су се музика и фашизам. Као противник Мусолинија, пред његовом диктатуром емигрирао је у Америку. Када је Хитлер анектирао Аустрију, Тосканини је јавно одбио да даље суделује на чувеном фестивалу у Mоцартовом Салцбургу, док је свој револт због прогона Јевреја у Немачкој демонстрирао 1936. диригујући на првом концерту Симфонијског оркестра из Тел Авива.

Диригент је имао пуних 87 година када је последњи пут наступио – у Њујорку. Мало му је недостајало да дочека још једно пролеће, па да напуни 90 година живота. Уз ову годишњицу, поменимо и нешто што нема везе за музиком, али има са уметношћу и што је, такође, било вест која је обишла свет. Само два дана пре Тосканинија умро један други великан, филмска легенда – Хемфри Богарт. Знатно млађи, популарни Боги није дочекао ни шездесету.