Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Двојица на губилишту

Двојица на губилишту
Погубљени: судија Бандар (лаво) и Садамов полубрат Барзан (фото ЕПА)

Две недеље и два дана, откако је Садам Хусеин у зору 30. децембра погубљен, двојица блиских сарадника бившег ирачког председника, заједно са њим осуђених на смрт, надали су се да ће избећи вешала.

Страх, пренераженост, збуњеност – према опису малобројних очевидаца – огледали су им се на лицима када су јуче, пробуђени у глуво доба ноћи, схватили да их (овог пута заиста) воде на губилиште. У три сата ујутру по локалном времену, у поноћ по гриничком, све је било готово. Бивши шеф ирачке обавештајне службе Барзан ал Тикрити и бивши председник Револуционарног суда Авад ал Бандар погубљени су истовремено, према стриктно законитој процедури и без испада, званично је саопштено, уз навођење једног одиста морбидног детаља, "ретке појаве" како је речено. Једном од осуђеника, Садамовом полубрату Барзану, приликом егзекуције одсечена је глава, а владин представник Али ал Дабах то је протумачио као "Божје дело", пренеле су светске агенције.

Извештачи претпостављају да су ову појединост власти саме обелоданиле, како би спречиле да у јавност процури преувеличана верзија о наводним злостављањима двојице самртника. Мада је влада Нурија ал Маликија показала изненађујућу тврдокорност у решености да и ове две смртне пресуде спроведе, упркос апелима из света да осуђенике поштеди, масовне реакције на Садамов крај ипак су имале ефекта.

Предузете су све мере да никаквих инцидената не буде, а сви присутни подразумевајући тужиоца, судију, лекара и још неколико званичника, писмено су се обавезали да својим понашањем неће нарушити поступак. За разлику од Садамовог варварског смакнућа, јуче није било вређања, погрда нити слављења над мртвим телима.

Додуше, ни у Садамовом случају, на званичном снимку није могла да се наслути атмосфера, већ је права слика стигла у виду тајног снимка начињеног мобилним телефоном. Овога пута никакав материјал није предочен јавности, уз вест о погубљењу, али Халаф ал Олајан, лидер главне сунитске посланичке групе у парламенту затражио је да види снимак егзекуције. Један од адвоката Ишам ал Газави изражавајући огорчење, рекао је за Ројтерс: "Човек не остаје без главе кад га вешају. Срамота је како је Барзан погубљен."

Једна бизарност рађа другу, па су медији сада пожурили да упуте публику у детаље повезане за чин прописног вешања "чија је сврха ломљење врата, а не дављење", а дужина конопца се израчунава према телесној тежини осуђеног. Египатски форензички експерт Фахри Мохамед Салех у изјави за Ал џазиру наводи да је од значаја и квалитет израде главног средства, "никако вештачка влакна", али и искуство егзекутора. По њему, овакав исход (декапитација) представља у сваком случају тешку грешку и озбиљан пропуст извршилаца.

За Барзана је док је био у затвору установљено да болује од карцинома, али ни та чињеница није утицала на преиначење казне. Попут Садама, он и судија Бандар осуђени су за злочин против човечности, убиство 148 шиита из Дуџаила, места у којем је 1982. године покушано убиство тадашњег председника Садама Хусеина.

Пресуда им је изречена заједнички 5. новембра, жалба одбијена 26. децембра, али погубљења су била одвојена.

Барзан и Бандар видели су снимак Садамовоих последњих тренутака и били импресионирани његовим држањем. У последњем интервјуу, датом посредним путем, преко адвоката, двојица осуђеника рекли су да ће и они одбити да им се пре омче ставе капуљаче. Није тако било. Молећи џелате за милост, а Бога за опроштај погубљени су везаних очују, на истом месту где и њихов вођа, у бившем седишту војне обавештајне службе у кварту Кадимија у северном делу Багдада.

--------------------------------------------------------------------------

Садам знао америчке тајне

МОСКВА – Председник Привредне коморе Русије и један од највећих руских стручњака за Блиски исток Јевгениј Примаков изјавио је јуче да је бивши лидер Ирака Садам Хусеин погубљен, без права на завршну реч, да не би одао "америчке тајне" из игре коју су САД водиле у том региону. Примаков је телевизији "Русија" рекао да су САД дуго играле двоструку игру са Хусеином, подржавајући га у рату против Ирана и затварајући очи на зверства режима унутар земље.

Када је 1979. у суседном Ирану избила исламска револуција, нови режим је објавио да је Америка главни непријатељ, демонстранти су упали у амбасаду САД, а Вашингтону је био потребан савезник, којег је нашао у Ираку, рекао је некадашњи директор Спољне обавештајне службе, министар иностраних послова и премијер Русије.

Ирак је повео рат против Ирана, а Американци и ЦИА су му давали не само оружје, него и податке о распореду иранске војске и сателитске снимке.

У Ирак је, према његовим речима, долазио бивши шеф Пентагона Доналд Рамсфелд, који се као представник Вашингтона за Блиски исток руковао са Хусеином, само неколико месеци након што је 1982. године потписао указ о погубљењу 148 становника шиитског села Дуџаил, где је покушано његово убиство.

Американци су Хусеину "прогледали кроз прсте" и када су уследиле масовне репресије против побуњених Курда, уз примену отровних гасова, рекао је Примаков.

Неколико дана до интервенције у Ираку, Примаков је донео у Багдад поруку Владимира Путина Хусеину да се повуче, што је он одбио, верујући да ће га Американци и даље подржавати.

У то га је уверавало и то што Џорџ Буш старији, поразивши ирачку војску у Кувајту, није кренуо на Багдад и у операцију свргавања режима, навео је Примаков и додао да се Хусеин, када се распоред снага изменио, просто није снашао.

Хусеина усред ноћи вешају, а да је рекао све што је знао, не би било нимало лако садашњем председнику САД, рекао је председник Привредне коморе Русије.

Примакова су у САД почетком прошле године сумњичили за активно учешће у операцији руских служби које су, наводно, тајно изнеле из Багдада оружје за масовно уништење, због чега оно и није пронађено у Ираку.

Садам Хусеин је погубљен 30. децембра прошле године, а рано јутрос извршена је и смртна казна над његовим полубратом и некадашњим шефом обавештајне службе Барзаном Ибрахимом и бившим председником Револуционарног суда Ирака Авадом ал Бандаром.

(Танјуг)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.