Метла

Вест да су од осамдесетак виших школа у Србији само 33 прошле акредитацију "из прве" многе је изненадила, на првом месту директоре коју су за непријатну одлуку Акредитационе комисије сазнали од новинара после конференције у влади или гледајући "Дневник" из омиљене фотеље. Многи су баш у овоме, као и у чињеници да ће директори и оснивачи школа званично обавештење и образложење добити тек данас, видели потврду тезе да је све одрађено како треба и да су чланови комисије одолели притисцима.

Народски говорећи – сви смо се порадовали (ако, уз све уважавање професора и студента школа које нису добиле "зелено светло"). Почетно одушевљење, праћено коментарима да је држава коначно решила да уведе ред у образовање, сменило је разочарење када се са бројки прешло на слова, односно када се кренуло са анализом списка акредитованих, одбијених и упозорених. Јер, супротном ономе што су сви очекивали, на овом другом списку није било најоспораваније државне више школе у Србији. Нећемо је именовати из разумљивих разлога, али тек да не останемо дужни, то је она школа коју би из прве навео готово сваки грађанин престонице (а и шире), све заједно са тарифама за шестицу.

Сенку на одлуку бацило је и то што су се "кола сломила" углавном на приватним вишим школама, чак и на онима које у односу на државне конкуренте имају "свемирске" услове за рад. Разочарани директори и оснивачи одмах су закључили да је реч о сукобу интереса и борби против конкуренције, јер, је л’ те, није у реду да о раду једне приватне установе одлучује професор са конкурентске државне установе истог профила. Примећено је и да је прошла већина техничких школа и тек понека друштвена; да су привремени катанац добиле и неке изузетно популарне школе на којима се увек тражио индекс више, попут Више медицинске или Више школе ликовних и примењених уметности. Неке и нису затражиле акредитацију, већ су се, у страху од овакве одлуке, просто припојиле факултетима.

Пред Националним саветом за високо образовање, које је једино место за жалбе, сада је тежак задатак – потврдити одлуку Акредитационе комисије каква год она била или исправити неправде, по тврдњама оних који су одбијени.

Све ће се сазнати у наредних неколико недеља. Школе које и након жалбе добију "црвени картон" добиће и нову шансу, али тек идуће године. Толико ће имати времена да покупују намештај (чули смо да су чланови комисије буквално бројали столице), поправе седишта, окрече или дозидају амфитеатре, запосле нове професоре, напишу нове уџбенике. Видећемо како ће листа тада изгледати. Или ће већ бити другоразредна вест пред оваквим списком који 2008. очекује факултете.