Два алибија до поднева

Некадашњи обавештајац у команди Јединице за специјалне операције Александар Поповић потврдио је јуче пред Специјалним судом алиби за Звездана Јовановића, који је оптужени за убиство премијера Зорана Ђинђића "добио" прошле недеље од припадника ЈСО Бошка Јовића. Он је рекао да је до поднева био са Јовановићем у његовом стану у насељу Бежанијска коса, где су на касетама гледали видео снимке намењене обуци кандидата за пријем у ЈСО.

И оптужени Александар Симовић, који је ухапшен 25. новембра прошле године у Новом Београду, јуче је "добио" свој алиби за атентат на премијера. Електричар Душан Тизић и роштиљџија у ресторану "Баја" Мирјана Јелић рекли су пред судом да је Симовић до поднева био у кући своје невенчане супруге Зоране у Првомајској улици број 98 у Земуну.

– Ја сам електричар по занимању и комшија сам са Александром Симовићем. Његова жена позвала ме је 11. марта да сутрадан дођем код њих да поправим светло. Отишао сам око 11 сати, поправио светло и остао сам негде до 12 часова. Видео сам у кући Александра Симовића. После тога обавио сам неки послић на брзака и отишао у једну кафану у којој је био телевизор. Тада сам видео да је убијен премијер – испричао је Душан Тизић чије су сведочење предложили адвокати одбране.

Детаљима до истине

Тизић је ушао у кућу кроз ћевабџиницу у приземљу, јер се плашио пса у дворишту, а изашао је кроз двориште јер је пас био завезан. Врата му је отворила Зорана, видео је и мало дете, а Симовића је, каже, видео како излази из купатила, али се он није интересовао за поправку светла. Када је одлазио, видео га је у дневној соби.

Председницу судског већа Нату Месаровић занимало је шта је тачно Тизић поправљао. Он је објаснио да је реч о сијалици на косом плафону од ламперије у кухињи, испод плафоњере. Заступник премијерове мајке Срђа Поповић инсистирао је на детаљима.

– Скинуо сам заштиту, па сам одврнуо сијалицу, искључио осигурач, исекао две жице, скратио жицу која је изгорела, додао мало парче, изоловао и вратио на место – рекао је Тизић.

– Колико вам времена треба за то? Ја бих то урадио за десет минута – казао је адвокат.

– Ви сте онда експерт. Мени треба двадесетак минута – одговорио је електричар.

– Ако нисте разговарали са укућанима и нисте сели да нешто попијете, како сте се онда задржали један сат? – питао је Срђа Поповић.

– Ја нисам рекао прецизно време. Рекао сам да је то било у интервалу од 11 до 12 часова  – рекао је Душан Тизић.

Уследила су питања зашто до данас ни полицији ни тужилаштву није рекао да је пола сата пре атентата на премијера видео у Земуну Александра Симовића, кога оптужница терети да је читаво пре подне, са оптуженима Звезданом Јовановићем и Нинославом Константиновићем, био у канцеларији број 55 у згради у Улици адмирала Гепрата, одакле је у 12.25 извршен атентат на Зорана Ђинђића.

– Причао сам о томе једном полицајцу који станује ту преко пута, зове се Боривоје Перовић. Не знам шта је била моја обавеза – казао је Тизић.

– Не морате да имате обавезу. Зар нисте имали потребу да објасните да је човек невин? – питао је Срђа Поповић.

– Па, није био ухапшен. Био је у бекству. Сада сам дошао јер сам морао, добио сам судски позив – одговорио је сведок.

После њега у судницу је ушла старија пунија жена, Мирјана Јелић, по занимању роштиљџија. Она је ујна оптуженом Александру Симовићу и његовом брату Милошу, који је у бекству. Радила је 2003. године у ћевабџиници "Баја", која је у власништву Александровог таста Слободана Бајића, у Првомајској улици број 98 у Земуну.

Поверила се полицајцу

– Око девет сати ложим роштиљ и око десет почињем да радим. Зорана Бајић ме је око 11 сати замолила да Аци донесем нешто за јело. Не знам шта је тог дана наручио, обично је то била лепиња са кајмаком или лепиња са батаком. Попела сам се уз степенице и донела му, нашалила сам се да би могли сами себи да спремају ручак, а не да терају старију жену да им доноси. Он се само насмејао. Доле у ћевабџиници седели су Зоран Вукојевић Вук и Никола Бајић, а дошао је и један Миша из Швајцарске са Бранком Бајићем. Наишао је и електричар, боже, како се зове, Душан Тизић, прошао је и отишао горе и после се вратио кроз ћевабџиницу. После неког времена видели смо на телевизији да је убијен премијер, прво је био рањен. Увече сам видела да су на потерници мој Аца и Милош. Питала сам се како је могуће да Аца буде на два места у исто време и то сам више пута рекла једном полицајцу, али ме нико није слушао – говорила је Мирјана Јелић.

Невенчана супруга Александра Симовића, Зорана, објаснила је суду да се презива Симовић, а не Бајић, иако нису венчани. То је учинила да би њихово млађе дете имало исто презиме као и старије јер Александар, четири месеца после атентата на премијера, није био ту да призна очинство. Она је искористила своје законско право да не сведочи јер је у брачној заједници са оптуженим.

-----------------------------------------------------------

Увиђај у Гепратовој

Канцеларија број 55 зграде у Улици адмирала Гепрата није била добро обезбеђена после атентата. То је јуче на суђењу рекао Радован Китић, тадашњи шеф Одсека у Одељењу криминалистичке технике СУП-а Београд. Он је са колегама дошао тамо око 14 часова и видео пресавијено ћебе на раму отвореног прозора, столицу окренуту према прозору, а у олуку и на крову испод прозора пронашао је две чауре од пушке. Хтео је да са пода узме "отиске газећих површина" односно ђонова обуће, али је то било немогуће јер су сви отисци били "угажени".

Он је рекао да до данас није познато ко је први ушао у ту канцеларију после атентата, а судија Ната Месаровић рекла је на то: "Сазнаћемо ускоро".

Китић је казао да је канцеларија 12. марта детаљно прегледана, али да је 13. марта, када је тамо поново дошао са немачким експертима, видео три опушка цигарете на вратима каљеве пећи, који су фотографисани и однети тек 17. марта. Адвокати су имали низ питања о томе, али је судија подсетила да ДНК анализа тих опушака није потврдила њихову везу са оптуженим Звезданом Јовановићем.