Ревизор касно стиже у јавне набавке

Код 47 провераваних министарстава, локалних самоуправа, управа при министарствима, и јавних предузећа, утврђено је да су супротно закону у 2010. години извршене јавне набавке у укупном износу од око 850 милиона евра. Ово је, поред осталог, јавности недавно саопштио државни ревизор Радослав Сретеновић, представљајући извештај о ревизији Нацрта закона о завршном рачуну државног буџета за 2010. годину.

А „колике су то паре” можда може да „дочара” следеће поређење. „Путеви Србије” и извођач радова аустријска „Алпина” потписали су 24. јануара меморандум којим је усаглашена цена изграђеног новог моста преко Дунава код Бешке од 5,64 милијарде динара, изјавио је Славољуб Тубић, помоћник генералног директора тог јавног предузећа.

По садашњем курсу, то је око 53,7 милиона евра. Додуше, толико ће „Алпини” бити плаћено ако се установи да је одговорна за прекорачење рокова изградње. У супротном, према рачуници аустријске фирме, треба да добије још око 40 милиона евра.

Дакле, за око 850 милиона евра, за колико је 47 корисника „народних пара” у 2010. години незаконито уговорило и платило јавне набавке (робу, услуге, извођење грађевинских радова), могло је да се уговори изградња 15 мостова преко Дунава као онај нови, грандиозни код Бешке.

Да ли је наведена сума извршених јавних набавки у 2010. години супротно још важећем Закону могла бити мања? Да ли ће Измене и допуне Закона о јавним набавкама, које је влада упутила посланицима на усвајање, ефикасније сузбијати незаконито трошење „наших пара”?

– Наравно, велика већина кршења закона на које су указали ревизори представља лако утврдиве прекршаје, јер се односе на (не)правилан одабир процедуре јавних набавки – одговара на прво питање Немања Ненадић, извршни директор Транспарентности Србија.

– На пример, да се мора спровести отворени тендерски поступак ако нису испуњени услови за неки други, да се не сме спроводити набавка која није планирана или за коју нису обезбеђена средства. Ипак, те незаконитости нису спречене. Мало ми је вероватно да баш нико у тим министарствима, јавним предузећима, општинама, није знао да се то по закону не сме чинити, али хајде да оставимо и ту могућност. У том случају су одговорни руководиоци који нису обучили службенике за јавне набавке, интерну контролу и интерне  ревизоре. Ако су их имали а нису их слушали, опет су криви руководиоци.

Ако чланови комисија и други службеници укључени у набавке нису упозорили на неправилности, онда и они сносе део кривице, додаје Ненадић.

– Међу неправилностима које је утврдила ДРИ налазе се и оне на које је упозоравала Управа за јавне набавке, дајући наручиоцима негативно мишљење о томе да набавку због наводне хитности могу да спроводе кроз преговоре без оглашавања, уместо на тендеру, и обавештавајући о томе Министарство финансија и ДРИ – напомиње Ненадић.

– Управо на овом примеру можемо да видимо да Предлог измена и допуна Закона који је упућен у процедуру не садржи решења која би могла битно сузбити ове облике незаконитости, Јер, уместо јачања надзорних овлашћења Управе и увођења превентивне провере разлога наводне хитности, која се показала као велики проблем, предлаже се само обавеза накнадног објављивања података о таквој набавци. То јесте корисно само по себи, али не решава проблем ако нема органа који ће бити дужан да реагује пре него што штета настане.

А кад је реч о штети од незаконитих јавних набавки, Ненадић указује треба имати на уму да штета није једнака укупном износу који су ревизори означили као проблематичан. На пример, ако је неко предузеће незаконито ангажовано да изгради пут за пет милиона евра, па тај пут и изгради, примарна штета није пет милиона, већ разлика између те цене и оне која се могла добити у отвореном надметању.

– С друге стране, у штету треба урачунати и друге факторе – губитак поверења фирми да су набавке код нас поштене, губитак поверења у државу која не измирује доспеле обавезе зато што је спроводила набавке за које нису постојала средства, због чега ће убудуће конкуренција бити мања, а цене веће.

То су дугорочне штетне последице чију је вредност тешко и проценити, закључује Ненадић.   
Далиборка Срећков, руководилац групе за стручне послове у Управи за јавне набавке, указује да се ДРИ са годину и више дана закашњења укључује у систем контроле јавних набавки.

Зато је погрешно ослонити се само на њу. Јер, како каже, ДРИ спроводи ревизију за претходну годину, при томе се не бави само јавним набавкама, тако да се од ње не може очекивати да сама обави контролу свих наручилаца.

Наша саговорница сматра да је предложеним изменама и допунама Закона о јавним набавкама, чије се усвајање управо очекује, требало дати овлашћења Управи да кажњава неправилности како у току поступка јавне набавке, тако и по његовом окончању. Тако би контрола била ефикаснија, нерегуларности у текућој години би се кажњавале правовремено, а остварио би се и превентивни утицај на остале наручиоце да не чине такве пропусте.

– Управа би могла да обавља и ту контролну функцију, али такву врсту овлашћења нема по важећем закону, а не добија их ни по предложеним изменама и допунама Закона о јавним набавкама – каже Срећков.

– Годишње Управа добије око 3.500 извештаја од наручилаца о спроведеним поступцима и закљученим уговорима о јавним набавкама, али немамо овлашћење да у случају утврђених неправилности изричемо казне или покрећемо прекршајне и друге одговарајуће поступке, већ само да о томе обавестимо Буџетску инспекцију и ДРИ, што Управа и чини.

Од ступања на снагу важећег закона јануара 2009. године, Управа прослеђује Буџетској инспекцији при Министарству финансија и ДРИ извештаје о неправилностима које су уочене у набавкама које су спроведене као хитне, јер је тако прописано законом.

Изменама закона влада је предложила да се оснује централизовано тело за јавне набавке, с образложењем да ће то повећати транспарентност у спровођењу набавки и обезбедити уштеде у буџету. Предвиђено је да Управа за јавне набавке убудуће не буде независно владино тело, већ тело у саставу Министарства финансија, према чему су се у јавној расправи чуле многе резерве, па и отворени позиви посланицима да не усвоје такво решење.

Представници предлагача су, међутим, објашњавали да то не значи да ће Управа изгубити самосталност, већ да ће добити већа овлашћења јер ће моћи да подноси захтеве за покретање поступака за заштиту јавног интереса.

Према речима државног секретара Министарства финансија Владе Републике Србије Горана Радосављевића: „Она ће радити послове које је и до сада радила, али ће имати бољу сарадњу са буџетском инспекцијом, која је такође део Министарства финансија.”

Управа за јавне набавке је једина институција која редовно пружа саветодавну помоћ наручиоцима и понуђачима, што је за учеснике поступака  јавних набавки од великог значаја, па се и они питају да ли ће им трансформисана Управа бити од помоћи.

Кроз јавне набавке троше се јавна средства, зато је битно шта је купљено од новца пореских обвезника и под којим условима, а о томе шта ће се купити одлучује руководиоци наручиоца, указује Далиборка Срећков.

Стручни и ослобођени притисака

Упућени у јавне набавке сагласни су да је реч о веома сложеном и друштвено одговорном послу, који захтева професионализам, практично искуство и људе од интегритета. Зато Управа образује службенике за јавне набавке, факултетски образоване људе, правнике и економисте.

Намера је да се унапређује примена прописа из области јавних набавки, затим смањивање нерегуларности, омогућавање већем броју понуђача да учествује, бољи квалитет онога што се набавља.

После завршене обуке и положених испита, службеници за јавне набавке добијају сертификат. До сада је примљено око 1.700 пријава за полагање испита. Закључно са децембарским испитним роком 2011. године, полагало је 1.650 кандидата, а положило 1.045 кандидата.

Центар уједињених нација за развој капацитета у јавним набавкама уврстио је модел сертификације у Србији као пример „добре праксе”, како се професионализација у јавним набавкама успешно спроводи на економичан начин, уз значајне позитивне ефекте на професионализацију  јавних набавки.

Међутим, у Управи истичу да није довољно само професионализовати људе који обављају послове јавних набавки. Службеници морају имати одговарајуће услове за рад, али и да буду ослобођени од било каквог утицаја и притисака.