Комичне истине о Хитлеру

Почетком септембра прошле године у Берлину је објављена књига "Хајл Хитлер: та свиња је цркла!" Рудолфа Херцога, а од 11. јануара у немачким биоскопима се приказује филм "Фиреру мој: Најистинитија истина о Адолфу Хитлеру" Данија Левија, у којима се на комичан начин сагледава режим Адолфа Хитлера.

Херцогова књига је збирка забрањених, али у народу често препричаваних вицева у време Трећег рајха, због којих су неки завршили у логору или на вешалима, док је филм "Фиреру мој" пародија Хитлеровог лика.

Ово је други филм о Хитлеру који се у Немачкој приказује за мање од две године. Први је био "Хитлер: Последњи дани" Оливера Хиршбигела у којем је шефа Трећег рајха тумачио швајцарски глумац Бруно Ганц. Филм је освојио прегршт награда, одличне критике, чак је био номинован за "Оскара" за најбољи страни филм, иако је у Немачкој изазвао полемику зато што Ганцов Хитлер није чудовиште каквим се фирер обично представља, већ људско биће које последњих дана рата доживљава духовни и физички пад.

– Трудио сам се да у филму "Фиреру мој" одем корак даље од Хиршбигела и да Хитлера спустим на његов прави ниво у земљи у којој, упркос врло духовитој књизи Рудолфа Херцога, многи и данас сматрају да је збијање шала с фирером неморално – изјавио је телевизији АРД редитељ Дани Леви, који је улогу Хитлера доделио Хелгеу Шнајдеру, забављачу, редитељу и џез музичару.

– Било ми је важно да у овом филму скинем Хитлера са "пиједестала" чудовишта надљудских размера. То ми је омогућила комедија, жанр у којем аутор може да претера са смехом чак и кад је реч о крајње озбиљним темама – додао је Леви, швајцарски Јеврејин који живи и ради у Берлину.

У филму "Фиреру мој", Леви покушава да разбије табуе везане за третирање Хитлерове личности, да га прикаже као човека који је у раној младости доживео много траума, као дечака који је мокрио у кревету и мушкарца који је у односима са својом љубавницом Евом Браун био импотентан.

Радња филма "Фиреру мој" одиграва се крајем децембра 1944. године, када је немачка војска у расулу, па Хитлер доживљава нервни слом. Министар пропаганде Јозеф Гебелс тада долази на идеју да ангажује јеврејског глумца Адолфа Гринбаума да Хитлеру одржи неколико часова из глуме како би се припремио за новогодишњи говор нацији. Гринбаум најпре одбија, а потом прихвата посао, јер добије вест да су његова деца и жена пребачени из концентрационог логора "Заксенхаузен" у Берлин, у зграду из које Хитлер управља Немачком. Он тада долази на идеју како да се освети нацистима, из чега произилази низ комичних ситуација.

На идеју да сними филм "Фиреру мој", Леви је дошао још пре 10 година, када је погледао награђивали филм "Живот је леп" Роберта Бенињија.

– Био је то филм у којем је учињено оно што је до тада било забрањено – истакао је Леви. – Тај филм ме је напросто шокирао. Запањила ме је чињеница да се таква поетска бајка може сместити међу жице концентрационог логора.

У септембру прошле године у Немачкој је објављена књига "Хајл Хитлер: та свиња је цркла!", збирка вицева на рачун Адолфа Хитлера које су Немци тајно препричавали током Трећег рајха. Аутор књиге је Рудолф Херцог, филмски редитељ и сценариста, а у књизи је, између осталих препричан и овај виц: "Дошао Хитлер у посету лудници. Сви пацијенти га поздрављају нацистичким поздравом, осим једног који се налази на крају.

’Зашто не поздрављаш?’ – заурла Хитлер, а он му спремно одговори: ’Ја сам болничар, мој фиреру, нисам лудак!’".

Овакви вицеви, истиче Херцог, препричавани су отворено, без много страха, али тако је било само у првим годинама Трећег рајха. Како је режим временом постајао суровији, вицеви су били критичнији, али су се све мање причали, поготову јавно, јер је познат пример Маријане Елизе која је због причања вица о Хитлеру на радном месту ухапшена и осуђена на смрт стрељањем, како је наведено, због "заједљивих примедаба којима је поткопаван ратни напор Немачке".

– У мојој књизи има и "црног" хумора, који се најчешће повезује са Јеврејима. Пред крај рата, када су немачке снаге биле сабијене у теснац, Немци су почели да прибегавају "црном" хумору – истиче Херцог и додаје да се од Трећег рајха до данас у Немачкој, "хумор још није опоравио".