Нема плана "Б" за Космет
ИНТЕРВЈУ
Вук Драшковић, лидер СПО-а и шеф дипломатије Србије, недавно је оштро критиковао премијера и председника, јер, каже, "воде кампању као да је Србија у рају". Централни проблем данас у Србији, упозорава Драшковић, не може бити да ли у влади има више жена или мушкараца, него питања попут оног ко спречава одвезивање земље од Милошевићевих тајних полиција.
• Па, ко спречава, Коштуница, Тадић...?
– Јесте, Демократска странка, Демократска странка Србије, Г17 плус, Нова Србија...
• Са њима сте били у власти.
– Да.
• Па, зашто сте их онда подржавали?
– СПО је скупштини поднео пре две и по године предлог закона о демонтажи тајних полиција и отварању свих тајних досијеа од 1945. до данас. Ми смо очекивали да ће СРС и СПС бити против, али смо били изненађени да је најжешћи отпор био међу странкама за које смо сматрали да су наши природни савезници и са којима смо заједно од 1990. до 2000. управо то стално понављали и обећавали. Управо радикална демонтажа служби безбедности и отварање досијеа било је једно од програмских начела владе Војислава Коштунице.
• Кажете да вас је слагао?
– Хоћу да кажем да смо ми после овог захтева који смо изнели били драстично кажњени. Тада је растурен посланички клуб Српског покрета обнове, тада је узето, купљено, девет посланика СПО-а.
Роба је код купца, а то су наши коалициони партнери учинили са циљем да ослабе СПО, јер се плаше испуњења сопствених обећања и беже од тога. Сам председник Републике бежи од тога.
• Кажете да је роба код купца, али како то да су робу нашли баш у СПО-у?
– Не само у СПО-у. Може се рећи да су робу нашли и у ДС-у. Јер се комплетан ДС супротставио отварању досијеа. Демократска странка је када су им из сасвим других, периферних разлога, узета два посланика са њихове листе, који чак нису били чланови ДС-а, напустила скупштину. Али, никада нису дигли глас протеста због насиља које је направљено над СПО-ом.
• Зашто нисте напустили Скупштину када се то десило?
– Која је била алтернатива? Да прекинемо борбу за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању? Ја сам тада био шеф државног преговарачког тима. Да прекинемо огромне напоре које сам лично улагао да земља коначно приступи Партнерству за мир?
• Хоћете ли опет сарађивати с њима?
– То ће зависити од тога хоће ли они бити спремни да прихвате оно за шта се ми залажемо. Ако одбију детајкунизацију Србије, ако одбију да муњевито уклоне хашку препреку и да на челне позиције европеизације Србије доведу младе, школоване, способне људе, онда неће имати савезника у Српском покрету обнове, онда ћемо бити у опозицији. Пре свега иде коалициони споразум.
• Али, кажете да су вас већ једном преварили.
– А са киме ми можемо да се боримо за остварење ових програмских циљева? Нећемо ваљда са Радикалном странком и Социјалистичком партијом.
• Са СПС-ом сте сарађивали у оквиру ове владе.
– То није тачно.
• Како није?
– Једини политички лидер чију смену је СПС тражио од формирања владе па до њеног последњег дана сам ја и на мети је био цео СПО. Они су од почетка говорили да су у коалицији са Коштуницом.
• Ви ни лук јели, ни лук мирисали.
– Ја сам од почетка био против мањинске владе уз подршку СПС-а. Изгубио сам на Главном одбору, јер је две трећине чланова ГО било уверено да та мањинска влада неће трајати ни месец дана, јер ће се у међувремену постићи реално очекивани договор између ДС-а и ДСС-а. На жалост, тај договор никада није склопљен.
• Помињете Хаг. Расим Љајић је изјавио да је била грешка што су под притиском ухапшени "јатаци", јер Младић сада има нову мрежу помагача. Како то коментаришете? Шта ви знате о томе, под чијим је то притиском урађено?
– Можда је он у праву, али памтим и његове изјаве великих похвала хапшења тих у суштини недужних људи.
• Зашто ви тада нисте рекли да су они недужни?
– Јесам, рекао сам.
• Коме?
– Јавно. Рекао сам: "Не тражи Хаг њих, него неког другог".
• Шта је онда сврха те Љајићеве изјаве. На чији притисак је мислио? Олија Рена?
– То вам се зове маркетинг. Предизборни маркетинг. То је слично као кад председник Републике изјави да ће ДС, одмах по формирању владе, потписати Споразум о стабилизацији и придруживању.
• Да ли за то нема шансе?
– Има, али треба рећи овако: Одмах по формирању владе Демократске странке, биће ухапшен Младић. Што подразумева да ДС зна и где је он. Или изјава да ће Србија до краја ове године постати пуноправни кандидат за чланство у ЕУ.
• То је нереално?
– Мене нервирају такве изјаве, јер председник Републике зна да је то немогуће.
• И ви сте најавили наставак преговора.
– Наставак преговора може да уследи и без хапшења Младића, али тешко може да буде потписивања Споразума без његовог хапшења.
• Ко води спољну политику Србије, Ви или Вук Јеремић?
– Нећу да одговарам на питање у којем се налази такво име.
• Зашто?
– Зато што хоћу да одговарам на питање: Ко води спољну политику – председник владе, министар спољних послова или председник Републике?
• Хајде онда тако.
– Министарство спољних послова и министар спољних послова у складу са програмом владе и уз консултације са председником владе и председником Републике.
• Је л’ тих консултација има?
– Било је доста случајева када их није било, али никада се није десило кривицом Министарства спољних послова. Ако је било слободних стрелаца, а било их је, онда су ти слободни стрелци били људи изван Министарства спољних послова и не обавештавајући министра спољних послова предузимали одређене акције и вукли одређене потезе на своју руку. У уређеним државама то се не сме радити.
• На вашој листи је први пут и ваша супруга. Шта је преломило?
– Преломила је она и преломио је Главни одбор.
• Зашто је онда нема у кампањи?
– Има је.
• Ја је не видим.
– Сваки наш посланички кандидат води у оквиру своје изборне јединице самосталну кампању, а што се активности наших посланичких кандидата углавном у медијима заобилазе, то је друго питање.
• Како тумачите изјаве међународних представника о Косову да Албанци неће бити незадовољни решењем, а да ће Србија сачувати образ. Да ли то вама звучи злослутно и да ли то значи да ће Србија изгубити све осим образа?
– Мени не звучи. Тумачим да то значи управо оно на чему инсистирам од тог првог састанка Контакт групе. Одмах сам им предложио да се тај закључак допуни и ставом да будући статус Косова буде у складу и са вољом народа Србије, а не само народа Косова.
• Али, недавно сте дали једну, чини се, опасну изјаву приликом посете словеначког министра Рупела. Рекли сте да политичари у Србији заборављају да грађанима кажу да Албанци имају право на самоопредељење. Немају Албанци право на самоопредељење, већ цео народ Србије, у који спадају и Албанци.
– Не, не, на жалост сви међународни документи на које се позивамо гарантују територијални интегритет међународно признатих држава, али спомињу и право народа на самоопредељење.
• Али народа Србије.
– Не. Та одредба је унета у Повељу УН после Другог светског рата да би се помогло колонијализованим народима да дођу до независности. Онда је на жалост унета и у Хелсиншки акт из 1975. године. На седници Савета безбедности УН којој сам присуствовао у септембру прошле године искључиво се водила правна битка око тога који од ова два принципа има приоритет. Ја сам тврдио да се право на самоопредељење не може применити на Косово, јер Косово никад није било колонија, већ колевка српске државе. Ствар је, чини ми се, преломљена оног тренутка када сам рекао и запитао у наредним састанцима са челним људима Контакт групе, па у Савету Европе, у ОЕБС-у, па у Европској унији, како ће они објаснити народу Републике Српске, ако тај или неки други народи, затраже независност на основу права на самоопредељење.
• И како је преломљено?
– Мислим да је преломљено тако да схватају да се то право на самоопредељење на којем су толико инсистирали не сме користити јер би унело хаос и произвело турбуленције широм света.
• Зашто ви онда помињете право на самоопредељење Албанаца?
– Не, не. То није била комплетна информација. Ја сам само рекао да нема никаквог разлога да ми не објаснимо нашем народу да западне чланице Контакт групе кажу да постоји право народа на самоопредељење и да је руски председник Путин недавно рекао да је Русија привржена принципу територијалног интегритета, мада, цитирам "не треба заборавити и да постоји право народа на самоопредељење". Ништа тиме ми не чинимо нашу позицију слабијом. И зато сам за компромисно решење које сам формулисао овако: "Државне границе Србији, а управа над Косовом Албанцима", уз њихову обавезу да поштују најснажније међународне гаранције о заштити Срба и српског верског, историјског и културног наслеђа на Косову и Метохији. И верујем да ће на крају то бити исход будућег статуса Косова.
• Ако, којим случајем, Косово добије независност, да ли очекујете исти такав захтев од Републике Српске?
– То је логичан и вероватно неизбежан захтев, не само од стране Републике Српске, већ од најмање четрдесет сличних подручја на свету.
• Да ли то води новим сукобима?
– Мислим да сада о томе најозбиљније размишљају водеће силе у чијим рукама је и формулација предлога о будућем статусу Косова. Још једна важна ствар се дешава у нашу корист. Европска унија инсистира на томе да ће преузети своју улогу на Косову само под условом да тај будући статус Косова буде одређен одлуком Савета безбедности УН.
• То онда искључује појединачно признавање Косова, што је варијанта која се помиње ако не буде договора у Савету безбедности?
– Да и то је оно на чему сам у Европи нарочито инсистирао.
• Значи, ви кажете да је ЕУ против појединачног признавања Косова од стране САД, а затим и неких других држава?
– Европска унија се опредељује за став да је садашњи статус Косова одредио Савет безбедности УН, па и неки други статус Косова може да одреди нико други до Савет безбедности УН.
• То значи да не могу да се заобиђу Русија и Кина?
– Тачно то. То значи да нема прича о неком плану "Б", да се заобиђе Савет безбедности и да се иде некаквим другим путевима.
--------------------------------------------------------------------------
Заједничке злоупотребе у Београду
• Како сте успели, мислим на СПО, да од највеће опозиционе силе у Србији направите странку која се бори за цензус?
– Ја ћу вам тај одговор дати на конвенцији СПО-а у Дому синдиката у Београду. Бићу максимално поштен и аналитичан и одговорићу тада на питање којим се баве толико зашто још нема 6. октобра.
• Мислите ли да су вас за ту владавину Београдом бирачи казнили, јер је пад СПО-а кренуо после тога?
– Није тако. Ја знам чињенице. После НАТО бомбардовања СПО је имао највећи, по свим анкетама, рејтинг од свог оснивања. Суноврат СПО-а узрокован је одлуком да не подржимо Војислава Коштуницу 2000. године. Иначе, што се тиче те владавине Београдом, 98 одсто свих тих прича биле су лажи.
• Али, стамбена афера није била.
То се све сваљивало на СПО. Ако је било негде злоупотреба, а било је, то су биле заједничке злоупотребе, дакле и ДС-а и ДСС-а, са којима смо били у коалицији у београдским општинама.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


