Сви каснили – Србија плаћа

Аустријска „Алпина” за изградњу моста код Бешке добиће 5,64 милијарде динара или око 55 милиона евра. Толико су „Путеви Србије”, како је „Политика” већ писала, спремни да плате. Али то, ипак, није све. Преостало је да се партнери договоре о оправданости продужења рока изградње, јер ће, како су „Путеви Србије” прекјуче најавили, „Алпина” због тога највероватније покушати да затражи додатни новац. Према рачуници Аустријанаца, која је раније испостављена инвеститору, ново премошћавање Дунава коштало би око 90 милиона евра.

Ко је крив што је од уговарања изградње моста до његовог завршетка протекло пет година, да ли су оправдано прекорачени рокови и колико је све то евентуално коштало, одговор нисмо могли да добијемо будући да Невенка Синђић, директорка београдског представништва ове аустријске компаније, није одговарала на телефонске позиве.

У „Путевима Србије” пак признају да је у самом старту било кашњења при издавању урбанистичког акта „што се може сматрати оправданим захтевом извођача за одштету, као и продужетак рокова услед обима накнадних радова који нису били познати у време израде тендера”. С обзиром на то да су сви технички детаљи усаглашени, како наводе у писаном одговору, детаљном анализом биће утврђено да ли је извођач оправдано или неоправдано завршио мост тек 30. септембра прошле године.

– Према уговору, уколико извођач неоправдано касни предвиђени су пенали, 0,05 одсто по дану, односно максимум 10 одсто од уговорене цене. Ако извођач успе да докаже оправданост продужетка рока, његови захтеви биће вредновани – најављују у „Путевима Србије”.

У овом јавном предузећу подсећају да су изградњу надгледале компаније „Скот Вилсон” и „Мост пројект”, док су техничку помоћ пружале по једна француска и америчка фирма. Пројекат су периодично контролисали и прегледали консултанти Европске банке за обнову и развој.

– Испостављене одштетне захтеве независно су вредновале компаније које су надгледале градњу. Њихове процене прихватили су инвеститор, то јест „Путеви Србије” и финансијер ЕБРД. То је прихватила и „Алпина”. То подразумева да је договор обострано прихваћен – наведено је у писаном одговору „Путева Србије”.

Горан Родић, секретар удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије, каже да је утврђивање чињенице, ко је „крив” за продужење рока изградње, кључно за одређивање коначне цене моста. Уколико је то инвеститорова заслуга, „Алпина” може да добије накнадно новац на име поскупљења цене материјала.

– Око тога нема погађања. Лако је проверљиво то што „Алпина” тврди да је уградила много више материјала него што је уговорено. Папири и чињенице све говоре и нема места погађању по принципу ја теби дођем оволико ти мени онолико – каже Родић.

На питање како је дошло до тога да цена моста с уговорених 33,7 нарасте на 55 милиона евра, Родић каже да очигледно није добро урађен пројекат и предрачун. Мост је, подсећа он, грађен по међународном стандарду „жути Фидик”, који предвиђа да се извођачу повери посао на основу идејног пројекта и да он после изради главни пројекат.

– Када се у току пројектовања ради предрачун толерише се одступање до 10 одсто. На готов пројекат прихватљиво је одступање од три одсто уговорене вредности. Ово је пракса, и у случају да је пројекат добро урађен, нема већих одступања – објашњава Родић. 

Према мишљењу мостоградитеља Љубивоја Костића, потпредседника Удружења грађевинских инжењера Србије, у овом случају су подбацили домаћи преговарачи. Изградњу, према његовом мишљењу, нису смели да уговарају без пројеката и са пуно непознаница.

– Журили смо да добијемо мост што пре, али нас та журба никуда није довела. Требало је да се држимо традиције. Урадити све прорачуне па тек улазити у посао, јер када у капиталну инвестицију улазите без пројеката не знате чему да се надате. Пројектовање смо препустили страној компанији и она је радила како њој одговара. Надзорни орган је такође била страна компанија. Ми смо то немоћно посматрали. Испали смо као онај што последњи остане у кафани и мора да плати цех за све – каже Костић.

Он каже да „Алпина” нема никаквог оправдања да тражи накнадни новац за прекорачење рокова изградње.

– Код Бешке већ постоји мост и он је био показна вежба за све што их очекује. Тако да не пролази прича да нису знали за постојање клизишта. То су само изговори. Чим су почели да касне с њима, требало је раскинути уговор. Али пошто смо их „мазили и пазили” мост смо добили са закашњењем и по вишој цени – сматра Костић.