Шта је струка, а шта сујета

Значајна демократска тековина Србије 21. века је свакако уважавање ставова стручне јавности у делу државних дилема о уређењу земље, закона, путева напретка, инфраструктуре итд.

Сегмент државне делатности о коме деценијама ништа јавно није смело да се каже, или је речено сматрано "ударима у темеље државе" – била је одбрана (војска): затворена до херметичности и прилично глува на спољне утицаје, "држава у држави", како су неки говорили.

Шта се и колико од 2000. у том погледу променило? Мало или нимало? И даље је Војска Србије брига уске групације, и даље се о кључним питањима арбитрира субјективним оценама и личним одлукама. Без суда стручне јавности, без корективног фактора, без живих аргумената, без демократске контроле.

Зато и неслагање Генералског клуба с неким одлукама врховног команданта делује прилично старомодно. Они (генерали и адмирали) су нешто, као, приговорили Борису Тадићу око обасипања Здравка Поноша генералским звездицама и осталим ловорикама. Сукоб је, дакле, у равни у којој врховни командант уважава минули рад, струку и мишљење 250 генерала таман колико и њихов клуб у својој доколици доживљава нови војни врх као компетентан да командује српском војском.

Где је зарибао "чип" Генералског клуба губећи представу о својој харизми и "непролазности својих дела", ако већ није разумео Тадићев (2003/04) војно-министарски "санитарни отклон" од генералских гранчица олисталих пре октобра 2000? Министар их је тада, сећамо се, брзо склањао са сцене, а данас их назива "такозваним".

Може ли се, с друге стране, толиком броју генерала који су командовали великим војним формацијама или руководили установама високог стручно-технолошког нивоа рећи игде у свету да су то генералске каријере које никад више једна земља не би требало да има? Може ли се то рећи поготово у контексту тезе да су "они" хтели да изведу војску против грађана на улице, кад се углавном знају имена двојице генерала заговорника тог, на срећу, пропалог предлога.

А истовремено им тријумфално, са исте државне инстанце, истурити актуелног начелника Генералштаба – као шефа менаџмент тима једне модерно устројене војске, као "шифру спаса" коју ови из Клуба сигурно неће разумети.

Има у Клубу и савременика пете офанзиве који то не могу дешифровати, има и оних који су се "ничим изазвани" окитили генералским перјем на таласу деценијског посртања српске државе и војске. Али такође и оних који би својим знањем имали уважено место у армији сваке уређене државе.

Генерал око којег је почео спор, Здравко Понош, 2003. био је само један међу многим једнако талентованим потпуковницима. А 2006. већ – генерал са две звездице. Је ли тога било и у којој мери у "дегенерисаном" систему командовања војском у доба – рецимо – толико омраженог Милошевића? Одговор је вероватно не, и поред апсолутистичког утицаја господара Србије на све војне каријере, положаје и чинове.

"Најбржи генерал" Милошевићеве ере, Ојданић, осам година је градио каријеру да би од пуковника стигао до генерала са четири звездице. Очекује ли онда Генералски клуб да, према перспективи командовања српском војском, генерал Понош ускоро угрози рекорд њиховог члана Ојданића? Могућно је, наравно, при чему се може повући читав низ паралела претходног с актуелним системом командовања војском. Непријатних по рејтинг и једних и других, али то је стварност ове земље.

Да ли су господа из Клуба већ заборавили како су Милошевић и Павковић "фабриковали" своје генерале? Шта је у том периоду била шифра за генералске гранчице, колико се тада поштовао закон, дигнитет генералских места, стаж у чиновима итд.

Питања је напретек у Генералском клубу, али откуд онда толика срџба због овог Тадићевог "римејка" већ виђене генералске хиперпродукције?

Клуб генерала и адмирала нам успут саопштава да у свом чланству има тридесетак доктора наука, итд. Свака част егзактним звањима, али шта рећи о дисертацијама типа: "Утицај национализма на братство и јединство у ЈНА", "Премештање батаљонских резерви" итд. Посебно шта са тајкунски профилисаним генералима, власницима афера, мутних послова и сличним "опусима".

Исто као што се у Клубу духовито питају куда ће Војска Србије с новим шефом кога је на то место, између осталог, довео стручни рад у лондонском Краљевском колеџу под насловом "Приватне војне компаније: модерни плаћеници или могући одговор на нове безбедносне изазове".

Војни коментатор