Šta je struka, a šta sujeta

Značajna demokratska tekovina Srbije 21. veka je svakako uvažavanje stavova stručne javnosti u delu državnih dilema o uređenju zemlje, zakona, puteva napretka, infrastrukture itd.

Segment državne delatnosti o kome decenijama ništa javno nije smelo da se kaže, ili je rečeno smatrano "udarima u temelje države" – bila je odbrana (vojska): zatvorena do hermetičnosti i prilično gluva na spoljne uticaje, "država u državi", kako su neki govorili.

Šta se i koliko od 2000. u tom pogledu promenilo? Malo ili nimalo? I dalje je Vojska Srbije briga uske grupacije, i dalje se o ključnim pitanjima arbitrira subjektivnim ocenama i ličnim odlukama. Bez suda stručne javnosti, bez korektivnog faktora, bez živih argumenata, bez demokratske kontrole.

Zato i neslaganje Generalskog kluba s nekim odlukama vrhovnog komandanta deluje prilično staromodno. Oni (generali i admirali) su nešto, kao, prigovorili Borisu Tadiću oko obasipanja Zdravka Ponoša generalskim zvezdicama i ostalim lovorikama. Sukob je, dakle, u ravni u kojoj vrhovni komandant uvažava minuli rad, struku i mišljenje 250 generala taman koliko i njihov klub u svojoj dokolici doživljava novi vojni vrh kao kompetentan da komanduje srpskom vojskom.

Gde je zaribao "čip" Generalskog kluba gubeći predstavu o svojoj harizmi i "neprolaznosti svojih dela", ako već nije razumeo Tadićev (2003/04) vojno-ministarski "sanitarni otklon" od generalskih grančica olistalih pre oktobra 2000? Ministar ih je tada, sećamo se, brzo sklanjao sa scene, a danas ih naziva "takozvanim".

Može li se, s druge strane, tolikom broju generala koji su komandovali velikim vojnim formacijama ili rukovodili ustanovama visokog stručno-tehnološkog nivoa reći igde u svetu da su to generalske karijere koje nikad više jedna zemlja ne bi trebalo da ima? Može li se to reći pogotovo u kontekstu teze da su "oni" hteli da izvedu vojsku protiv građana na ulice, kad se uglavnom znaju imena dvojice generala zagovornika tog, na sreću, propalog predloga.

A istovremeno im trijumfalno, sa iste državne instance, isturiti aktuelnog načelnika Generalštaba – kao šefa menadžment tima jedne moderno ustrojene vojske, kao "šifru spasa" koju ovi iz Kluba sigurno neće razumeti.

Ima u Klubu i savremenika pete ofanzive koji to ne mogu dešifrovati, ima i onih koji su se "ničim izazvani" okitili generalskim perjem na talasu decenijskog posrtanja srpske države i vojske. Ali takođe i onih koji bi svojim znanjem imali uvaženo mesto u armiji svake uređene države.

General oko kojeg je počeo spor, Zdravko Ponoš, 2003. bio je samo jedan među mnogim jednako talentovanim potpukovnicima. A 2006. već – general sa dve zvezdice. Je li toga bilo i u kojoj meri u "degenerisanom" sistemu komandovanja vojskom u doba – recimo – toliko omraženog Miloševića? Odgovor je verovatno ne, i pored apsolutističkog uticaja gospodara Srbije na sve vojne karijere, položaje i činove.

"Najbrži general" Miloševićeve ere, Ojdanić, osam godina je gradio karijeru da bi od pukovnika stigao do generala sa četiri zvezdice. Očekuje li onda Generalski klub da, prema perspektivi komandovanja srpskom vojskom, general Ponoš uskoro ugrozi rekord njihovog člana Ojdanića? Mogućno je, naravno, pri čemu se može povući čitav niz paralela prethodnog s aktuelnim sistemom komandovanja vojskom. Neprijatnih po rejting i jednih i drugih, ali to je stvarnost ove zemlje.

Da li su gospoda iz Kluba već zaboravili kako su Milošević i Pavković "fabrikovali" svoje generale? Šta je u tom periodu bila šifra za generalske grančice, koliko se tada poštovao zakon, dignitet generalskih mesta, staž u činovima itd.

Pitanja je napretek u Generalskom klubu, ali otkud onda tolika srdžba zbog ovog Tadićevog "rimejka" već viđene generalske hiperprodukcije?

Klub generala i admirala nam usput saopštava da u svom članstvu ima tridesetak doktora nauka, itd. Svaka čast egzaktnim zvanjima, ali šta reći o disertacijama tipa: "Uticaj nacionalizma na bratstvo i jedinstvo u JNA", "Premeštanje bataljonskih rezervi" itd. Posebno šta sa tajkunski profilisanim generalima, vlasnicima afera, mutnih poslova i sličnim "opusima".

Isto kao što se u Klubu duhovito pitaju kuda će Vojska Srbije s novim šefom koga je na to mesto, između ostalog, doveo stručni rad u londonskom Kraljevskom koledžu pod naslovom "Privatne vojne kompanije: moderni plaćenici ili mogući odgovor na nove bezbednosne izazove".

Vojni komentator