Европа на рулету

Хоризонти се отварају за милионе незапослених у Шпанији, али се затварају за оно што се звало тековином државе благостања. Мадрид или Барселона, један од ова два величанствена европска града, биће ускоро, уколико се задовоље извесним условима америчког  мултимилијардера Шелдона Аделсона, претворен у – Лас Вегас.

Да би изградио комплекс од најмање 20.000 соба, милионе квадрата тржних центара, да би поставио стотине хиљада слот-машина,  председник корпорације „Лас Вегас сандс” тражи само да Шпанија своје законе заврти по његовом рулету. Преговори са каталонским и мадридским властима су у току, и није искључено да ће се једни или други сложити са Аделсоном и, у замену за креирање око 200.000 такозваних мини-послова, прихватити да амерички послодавац буде ослобођен дажбина за здравствено, социјално и пензионо осигурање, прве две године.

Уз то, Аделсон тражи да се пружи подједнака шанса свима да окусе коцкарску грозницу: малолетници, зависници, особе са инвалидитетом, сви они треба да добију зелену карту за игру у Евровегасу, у коме ће, између осталог, моћи слободно да се пуши. Неће више смети да важи ни актуелни закон за спречавање прања новца. Клијенти ће морати да се легитимишу само ако у жетоне, при уласку, претварају суму већу од две хиљаде евра.

Коцкарски могул, који је недавно са десет милиона долара подржао кампању за председничку кандидатуру републиканца Њута Гингрича, не би ни да му се у целу причу умешају синдикати или неко трећи. Тражи право да лакше отпушта и запошљава одговарајући кадар. Они би радили по петнаест сати недељно, зарађивали би до 400 евра месечно, кад има посла. Кад нема, ником ништа.

Одговорнима из врха власти Каталоније и Мадрида допада се ова идеја, јер би у кратком року, бар делимично, могао да се реши акутни проблем Шпаније са највећом стопом незапослености у Европи. Смета им опозиција и лево оријентисани аналитичари који још гаје наду у могућност Европе да задржи бар основне принципе на којима је саздана. И док поборници ма каквог посла кад рецесија куца на врата бране идеју да се америчком могулу пружи земљиште и повластице, други сматрају да би то значило да се сама грађанска култура ставља на коцку – и то америчку.

„Немојмо се заносити и заваравати”, упозорава Хусто Рубио у својој колумни у мадридском „Паису”. „Увођењем ’мини-послова’ и променом закона о раду, који газди даје право да дели отказе како му се прохте, враћамо се врло близу средњевековним односима између господара и слуге... Оном времену када је после тешког рада слуга добијао од свог газде коверат у коме је овај по својој вољи одређивао колико ће да га плати”.

И са друге стране Атлантика, из Новог света стиже подршка Европљанима да „не забораве на највеће вредности свога друштва”. Професор Норман Бирнбаум, са Ајви Џорџтаун универзитета, аутор недавно изашле књиге „После прогреса: америчка друштвена реформа и европски социјализам”, осврће се на антиевропске иступе председничких кандидата републиканаца.

„Кад критикују власт да покушава да ’европизује САД’, кад говоре о увозу социјализма, они се у ствари боре против минимума пристојности и повезаности било ког модерног друштва: права на образовање, здравство, пензије, право на заједничку добробит друштва”, пише овај левичар, иначе један од оснивача „Њу лефт ривјуа”.

За оне који нису баш упућени у америчке прилике, може изгледати необично што се уопште оваквим мислиоцима уступа медијски простор. Али и њихов глас може да се чује, истина ређе и мање у такозваним мејнстрим медијима.

Бирнбаума међутим нашироко објављују најутицајнији европски листови. Критикујући амерички модел, Бирнбаум бодри Европу јер „ако западни социјализам успе да се врати у живот, то ће постати интернационални концепт модерног друштва”. Професор предлаже једну „нову декларацију људских и грађанских права” којом би се човечанство изборило за „аутентичну политичку равноправност”. Помиње Грке чија су „грађанска права и материјална егзистенција сведени на нулу”.

Од Бирнбаума, а он није једини Американац који тако мисли, Европи стижу апели да се не американизује. Па сходно томе да се ни од Барселоне ни од Мадрида не прави ни руски ни амерички рулет.

Зорана Шуваковић