Evropa na ruletu

Horizonti se otvaraju za milione nezaposlenih u Španiji, ali se zatvaraju za ono što se zvalo tekovinom države blagostanja. Madrid ili Barselona, jedan od ova dva veličanstvena evropska grada, biće uskoro, ukoliko se zadovolje izvesnim uslovima američkog  multimilijardera Šeldona Adelsona, pretvoren u – Las Vegas.

Da bi izgradio kompleks od najmanje 20.000 soba, milione kvadrata tržnih centara, da bi postavio stotine hiljada slot-mašina,  predsednik korporacije „Las Vegas sands” traži samo da Španija svoje zakone zavrti po njegovom ruletu. Pregovori sa katalonskim i madridskim vlastima su u toku, i nije isključeno da će se jedni ili drugi složiti sa Adelsonom i, u zamenu za kreiranje oko 200.000 takozvanih mini-poslova, prihvatiti da američki poslodavac bude oslobođen dažbina za zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje, prve dve godine.

Uz to, Adelson traži da se pruži podjednaka šansa svima da okuse kockarsku groznicu: maloletnici, zavisnici, osobe sa invaliditetom, svi oni treba da dobiju zelenu kartu za igru u Evrovegasu, u kome će, između ostalog, moći slobodno da se puši. Neće više smeti da važi ni aktuelni zakon za sprečavanje pranja novca. Klijenti će morati da se legitimišu samo ako u žetone, pri ulasku, pretvaraju sumu veću od dve hiljade evra.

Kockarski mogul, koji je nedavno sa deset miliona dolara podržao kampanju za predsedničku kandidaturu republikanca Njuta Gingriča, ne bi ni da mu se u celu priču umešaju sindikati ili neko treći. Traži pravo da lakše otpušta i zapošljava odgovarajući kadar. Oni bi radili po petnaest sati nedeljno, zarađivali bi do 400 evra mesečno, kad ima posla. Kad nema, nikom ništa.

Odgovornima iz vrha vlasti Katalonije i Madrida dopada se ova ideja, jer bi u kratkom roku, bar delimično, mogao da se reši akutni problem Španije sa najvećom stopom nezaposlenosti u Evropi. Smeta im opozicija i levo orijentisani analitičari koji još gaje nadu u mogućnost Evrope da zadrži bar osnovne principe na kojima je sazdana. I dok pobornici ma kakvog posla kad recesija kuca na vrata brane ideju da se američkom mogulu pruži zemljište i povlastice, drugi smatraju da bi to značilo da se sama građanska kultura stavlja na kocku – i to američku.

„Nemojmo se zanositi i zavaravati”, upozorava Husto Rubio u svojoj kolumni u madridskom „Paisu”. „Uvođenjem ’mini-poslova’ i promenom zakona o radu, koji gazdi daje pravo da deli otkaze kako mu se prohte, vraćamo se vrlo blizu srednjevekovnim odnosima između gospodara i sluge... Onom vremenu kada je posle teškog rada sluga dobijao od svog gazde koverat u kome je ovaj po svojoj volji određivao koliko će da ga plati”.

I sa druge strane Atlantika, iz Novog sveta stiže podrška Evropljanima da „ne zaborave na najveće vrednosti svoga društva”. Profesor Norman Birnbaum, sa Ajvi Džordžtaun univerziteta, autor nedavno izašle knjige „Posle progresa: američka društvena reforma i evropski socijalizam”, osvrće se na antievropske istupe predsedničkih kandidata republikanaca.

„Kad kritikuju vlast da pokušava da ’evropizuje SAD’, kad govore o uvozu socijalizma, oni se u stvari bore protiv minimuma pristojnosti i povezanosti bilo kog modernog društva: prava na obrazovanje, zdravstvo, penzije, pravo na zajedničku dobrobit društva”, piše ovaj levičar, inače jedan od osnivača „Nju left rivjua”.

Za one koji nisu baš upućeni u američke prilike, može izgledati neobično što se uopšte ovakvim misliocima ustupa medijski prostor. Ali i njihov glas može da se čuje, istina ređe i manje u takozvanim mejnstrim medijima.

Birnbauma međutim naširoko objavljuju najuticajniji evropski listovi. Kritikujući američki model, Birnbaum bodri Evropu jer „ako zapadni socijalizam uspe da se vrati u život, to će postati internacionalni koncept modernog društva”. Profesor predlaže jednu „novu deklaraciju ljudskih i građanskih prava” kojom bi se čovečanstvo izborilo za „autentičnu političku ravnopravnost”. Pominje Grke čija su „građanska prava i materijalna egzistencija svedeni na nulu”.

Od Birnbauma, a on nije jedini Amerikanac koji tako misli, Evropi stižu apeli da se ne amerikanizuje. Pa shodno tome da se ni od Barselone ni od Madrida ne pravi ni ruski ni američki rulet.

Zorana Šuvaković