Све јачи отпор независности

Србији би могао да буде постављен нови услов на путу ка Европској унији – да призна независно Косово, тврди између редова париски "Монд". Тај лист чак наводи да је и европски комесар за проширење Оли Рен "склон томе да се обнова преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању услови судбином Косова, чиме би се извршио притисак на Београд", али Ренов портпарол то демантује. "Комесар није разговарао с новинаром ’Монда’ о том питању", каже за Танјуг његова представница за штампу Кристина Нађ и додаје да оно што стоји у тексту "једноставно није тачно".

А у тексту француског дневника пише и да Европска унија "док чека предлог Мартија Ахтисарија о степену независности коју би требало дати Косову настоји да осујети сваку могућу кризу са Србијом и њеним руским савезником". "ЕУ је забринута због савеза Москва–Београд око питања статуса Косова, а Москва прети да ће ставити вето на сваки предлог за давање независности косовским Албанцима", наводи се даље.

У понедељак се комесар Рен састао са групом новинара из Србије и тада је одговорио и на питање да ли би нека чланица ЕУ која се залаже за независност Косова могла да блокира процес потписивања споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом. Решење статуса Косова и споразум су два паралелна процеса и не треба мешати жабе и бабе, објаснио је Финац. С друге стране, додао је да Европска унија очекује од кандидата за чланство у Унији, као и од потенцијалних кандидата, да у оквиру процеса приступања подрже добросуседске односе и регионалну сарадњу. "У том контексту се надам и доприносу Србије", рекао је Рен. Другим речима, ако Сједињене Америчке Државе добију пристанак Европске уније и прогласе Косово независним, макар и без одлуке Савета безбедности, од Србије би се могло очекивати да призна ту независност да би постала кандидат за чланство у ЕУ.

Такав сценарио за сада је ипак још далеко, јер је и међу самим чланицама ЕУ све јачи отпор независности Косова. Како су дописнику Танјуга у Бриселу рекли извори из врха администрације ЕУ, ставови Београда и Москве и противљење све већег броја чланица Европске уније независности Косова и Метохије умногоме компликују завршетак процеса који води специјални изасланик УН Марти Ахтисари. А то изазива забринутост унутар ЕУ. "Питам се да ли ћемо моћи да убедимо Русију да прихвати решење у Контакт групи и Савету безбедности, да ли ћемо моћи да убедимо Србију да примени решење које јој вероватно неће одговарати и да ли ћемо моћи да, уз све то, задржимо јединство ЕУ које је за нас од кључног значаја", каже Танјугов извор.

Варнице на састанцима ЕУ су почеле да севају у октобру у Луксембургу, када су шефови дипломатија двадесет петорице почели да на својим састанцима улазе у дубље дискусије и разматрања од формалне "подршке процесу који води Марти Ахтисари".

Тада је на површину испливао суштински сукоб између оних у ЕУ који се залажу за непроменљивост граница – попут Шпаније и Кипра – и оних који се, попут Велике Британије, залажу за независност Космета.

Блок противника независности је додатно ојачан уласком Румуније у ЕУ 1. јануара ове године, па се очекује да ће Букурешт моћи да са снажније позиције него досад брани принцип поштовања територијалног интегритета – и то већ на првом састанку шефова дипломатија у формату двадесет седморице идућег понедељка у Бриселу.

У жељи да се придобије Москва, у Бриселу и у Вашингтону је подржана идеја "додатних разговора" после Ахтисаријевог предлога. Како сазнаје "Политика", Русија захтева да то буду прави преговори, а од власти у Београду Кремљ је тражио да никако не одбију предлог Мартија Ахтисарија када га тај бивши фински председник буде донео. Москва инсистира да Ахтисари неће имати последњу реч и да се тек правим преговорима Београда и Приштине може наћи решење које ће одговарати и једној и другој страни.

Косово ће у међувремену бити једна од главних тема састанка руског председника Владимира Путина и немачке канцеларке Ангеле Меркел у Москви. Тај сусрет десиће се баш на дан избора у Србији, у недељу, и могао би да буде један од пресудних за будућност јужне покрајине. Меркелова је недавно изјавила да решење за Косово мора бити такво да не угрози демократију у Србији и да је Немачка спремна да посредује да до тог решења дође.

А што се преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању тиче, дипломатски извори у Бриселу уверени су да ће они бити настављени одмах после избора у Србији и да ће тај споразум врло брзо бити потписан. Ти извори кажу да се ни сам Оли Рен, који је преговоре "замрзнуо" у мају прошле године, наводећи да Србија не сарађује са трибуналом у Хагу, више не противи наставку преговора. Када су преговори стали, Рен се нашао на жестоком удару главног дипломате ЕУ Хавијера Солане, који је сматрао да је и даље требало преговарати. У "бици" која је уследила, победу је својим аргументима у корист Србије однео Солана.

В. Радомировић

--------------------------------------------------------------------------

Солана: Компромис о Косову још увек могућ

БРИСЕЛ – Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијер Солана изјавио је у Бриселу да верује да је компромис између Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије "још увек могућ".

"Ја се веома искрено надам да ће доћи до договора, до компромиса између Београда и Приштине", изјавио је Солана након састанка с немачким министром одбране Францом Јозефом Јунгом. "Не желим да будем сањар, али још увек верујем да је могуће да се то догоди", нагласио је високи представник ЕУ и истакао да га је на овакав став навело његово "лично размишљање" о овом проблему. (Танјуг)

--------------------------------------------------------------------------

Алексејев: План Ахтисарија само предлог

"План Мартија Ахтисарија о решењу косметског проблема може да буде само предлог, а никако и коначно решење судбине јужне српске покрајине", изјавио је јуче амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Алексејев. "О томе каква ће бити судбина Космета треба још да се разговара, и било какви рокови за доношење коначног решења за Русију немају битног значаја", нагласио је руски дипломата.

Алексејев је подсетио да је председник Владимир Путин у телефонском разговору са српским премијером Војиславом Коштуницом пре неки дан поновио да Русија неће у Савету безбедности УН подржати ниједно решење за Космет са којим се не сагласи и званични Београд.

Нагласивши да преговори Београда и Приштине свакако морају да се наставе и после обелодањивања Ахтисаријевог предлога, руски амбасадор је поновио да "Косово није посебан случај" и да се у његовом решењу "мора водити рачуна о важећим одредбама међународног права", Алексејев је додао и да је Балкан важан део Европе, а очување безбедности на овим просторима кључно је за безбедност на целом континенту.

На питање шта може да поручи житељима Србије уочи недељних парламентарних избора, Алексејев је изјавио: "За једног амбасадора тешко је да грађанима државе у којој службује даје савете како да се изјашњавају на изборима. Оно што ја могу да поручим јесте то да пре свега треба гласати за своју домовину, за Србију и за Балкан. Срећна, стабилна и просперитетна Србија имаће кључну улогу, не само на Балкану, него и у Европи уопште", закључио је амбасадор Алексејев.

С. С.