Sve jači otpor nezavisnosti

Srbiji bi mogao da bude postavljen novi uslov na putu ka Evropskoj uniji – da prizna nezavisno Kosovo, tvrdi između redova pariski "Mond". Taj list čak navodi da je i evropski komesar za proširenje Oli Ren "sklon tome da se obnova pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju uslovi sudbinom Kosova, čime bi se izvršio pritisak na Beograd", ali Renov portparol to demantuje. "Komesar nije razgovarao s novinarom ’Monda’ o tom pitanju", kaže za Tanjug njegova predstavnica za štampu Kristina Nađ i dodaje da ono što stoji u tekstu "jednostavno nije tačno".

A u tekstu francuskog dnevnika piše i da Evropska unija "dok čeka predlog Martija Ahtisarija o stepenu nezavisnosti koju bi trebalo dati Kosovu nastoji da osujeti svaku moguću krizu sa Srbijom i njenim ruskim saveznikom". "EU je zabrinuta zbog saveza Moskva–Beograd oko pitanja statusa Kosova, a Moskva preti da će staviti veto na svaki predlog za davanje nezavisnosti kosovskim Albancima", navodi se dalje.

U ponedeljak se komesar Ren sastao sa grupom novinara iz Srbije i tada je odgovorio i na pitanje da li bi neka članica EU koja se zalaže za nezavisnost Kosova mogla da blokira proces potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Rešenje statusa Kosova i sporazum su dva paralelna procesa i ne treba mešati žabe i babe, objasnio je Finac. S druge strane, dodao je da Evropska unija očekuje od kandidata za članstvo u Uniji, kao i od potencijalnih kandidata, da u okviru procesa pristupanja podrže dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju. "U tom kontekstu se nadam i doprinosu Srbije", rekao je Ren. Drugim rečima, ako Sjedinjene Američke Države dobiju pristanak Evropske unije i proglase Kosovo nezavisnim, makar i bez odluke Saveta bezbednosti, od Srbije bi se moglo očekivati da prizna tu nezavisnost da bi postala kandidat za članstvo u EU.

Takav scenario za sada je ipak još daleko, jer je i među samim članicama EU sve jači otpor nezavisnosti Kosova. Kako su dopisniku Tanjuga u Briselu rekli izvori iz vrha administracije EU, stavovi Beograda i Moskve i protivljenje sve većeg broja članica Evropske unije nezavisnosti Kosova i Metohije umnogome komplikuju završetak procesa koji vodi specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari. A to izaziva zabrinutost unutar EU. "Pitam se da li ćemo moći da ubedimo Rusiju da prihvati rešenje u Kontakt grupi i Savetu bezbednosti, da li ćemo moći da ubedimo Srbiju da primeni rešenje koje joj verovatno neće odgovarati i da li ćemo moći da, uz sve to, zadržimo jedinstvo EU koje je za nas od ključnog značaja", kaže Tanjugov izvor.

Varnice na sastancima EU su počele da sevaju u oktobru u Luksemburgu, kada su šefovi diplomatija dvadeset petorice počeli da na svojim sastancima ulaze u dublje diskusije i razmatranja od formalne "podrške procesu koji vodi Marti Ahtisari".

Tada je na površinu isplivao suštinski sukob između onih u EU koji se zalažu za nepromenljivost granica – poput Španije i Kipra – i onih koji se, poput Velike Britanije, zalažu za nezavisnost Kosmeta.

Blok protivnika nezavisnosti je dodatno ojačan ulaskom Rumunije u EU 1. januara ove godine, pa se očekuje da će Bukurešt moći da sa snažnije pozicije nego dosad brani princip poštovanja teritorijalnog integriteta – i to već na prvom sastanku šefova diplomatija u formatu dvadeset sedmorice idućeg ponedeljka u Briselu.

U želji da se pridobije Moskva, u Briselu i u Vašingtonu je podržana ideja "dodatnih razgovora" posle Ahtisarijevog predloga. Kako saznaje "Politika", Rusija zahteva da to budu pravi pregovori, a od vlasti u Beogradu Kremlj je tražio da nikako ne odbiju predlog Martija Ahtisarija kada ga taj bivši finski predsednik bude doneo. Moskva insistira da Ahtisari neće imati poslednju reč i da se tek pravim pregovorima Beograda i Prištine može naći rešenje koje će odgovarati i jednoj i drugoj strani.

Kosovo će u međuvremenu biti jedna od glavnih tema sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel u Moskvi. Taj susret desiće se baš na dan izbora u Srbiji, u nedelju, i mogao bi da bude jedan od presudnih za budućnost južne pokrajine. Merkelova je nedavno izjavila da rešenje za Kosovo mora biti takvo da ne ugrozi demokratiju u Srbiji i da je Nemačka spremna da posreduje da do tog rešenja dođe.

A što se pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju tiče, diplomatski izvori u Briselu uvereni su da će oni biti nastavljeni odmah posle izbora u Srbiji i da će taj sporazum vrlo brzo biti potpisan. Ti izvori kažu da se ni sam Oli Ren, koji je pregovore "zamrznuo" u maju prošle godine, navodeći da Srbija ne sarađuje sa tribunalom u Hagu, više ne protivi nastavku pregovora. Kada su pregovori stali, Ren se našao na žestokom udaru glavnog diplomate EU Havijera Solane, koji je smatrao da je i dalje trebalo pregovarati. U "bici" koja je usledila, pobedu je svojim argumentima u korist Srbije odneo Solana.

V. Radomirović

--------------------------------------------------------------------------

Solana: Kompromis o Kosovu još uvek moguć

BRISEL – Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Briselu da veruje da je kompromis između Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije "još uvek moguć".

"Ja se veoma iskreno nadam da će doći do dogovora, do kompromisa između Beograda i Prištine", izjavio je Solana nakon sastanka s nemačkim ministrom odbrane Francom Jozefom Jungom. "Ne želim da budem sanjar, ali još uvek verujem da je moguće da se to dogodi", naglasio je visoki predstavnik EU i istakao da ga je na ovakav stav navelo njegovo "lično razmišljanje" o ovom problemu. (Tanjug)

--------------------------------------------------------------------------

Aleksejev: Plan Ahtisarija samo predlog

"Plan Martija Ahtisarija o rešenju kosmetskog problema može da bude samo predlog, a nikako i konačno rešenje sudbine južne srpske pokrajine", izjavio je juče ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Aleksejev. "O tome kakva će biti sudbina Kosmeta treba još da se razgovara, i bilo kakvi rokovi za donošenje konačnog rešenja za Rusiju nemaju bitnog značaja", naglasio je ruski diplomata.

Aleksejev je podsetio da je predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom pre neki dan ponovio da Rusija neće u Savetu bezbednosti UN podržati nijedno rešenje za Kosmet sa kojim se ne saglasi i zvanični Beograd.

Naglasivši da pregovori Beograda i Prištine svakako moraju da se nastave i posle obelodanjivanja Ahtisarijevog predloga, ruski ambasador je ponovio da "Kosovo nije poseban slučaj" i da se u njegovom rešenju "mora voditi računa o važećim odredbama međunarodnog prava", Aleksejev je dodao i da je Balkan važan deo Evrope, a očuvanje bezbednosti na ovim prostorima ključno je za bezbednost na celom kontinentu.

Na pitanje šta može da poruči žiteljima Srbije uoči nedeljnih parlamentarnih izbora, Aleksejev je izjavio: "Za jednog ambasadora teško je da građanima države u kojoj službuje daje savete kako da se izjašnjavaju na izborima. Ono što ja mogu da poručim jeste to da pre svega treba glasati za svoju domovinu, za Srbiju i za Balkan. Srećna, stabilna i prosperitetna Srbija imaće ključnu ulogu, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi uopšte", zaključio je ambasador Aleksejev.

S. S.