Косовски печат

Уколико влада не буде формирана, Косово и Метохија ће веома брзо постати главна тема међустраначких обрачуна у Србији. То није био случај у последњој предизборној кампањи, јер су у јануару демократске странке изборну реторику заснивале на евроатлантским интеграцијама и социјалним питањима. Косово се ретко спомињало, јер је постојао консензус који су све странке постигле у Скупштини. Изван парламентарног консензуса, који је отприлике гласио да ће се Србија, свим правним и демократским средствима, борити против издвајања Космета из састава Србије, остала је само коалиција малих странака окупљених око Чедомира Јовановића, који се изјаснио у корист независности Космета.

Јовановићева коалиција је у међувремену ушла у парламент, освојивши пет посто гласова, а сва је прилика да ће на новим изборима (који су 

после јучерашње седнице парламента прилично извесни) Косово постати главна тема предизборне кампање. Окосница борбе за придобијање гласача лако би могло бити изјашњавање о томе ко је какве ставове о будућем статусу Космета заступао, шта је ко говорио, и на шта је био спреман да пристане. Око чега ће се ломити копља у новој подели гласова јасно је јуче страним дипломатама у Београду саопштио и министар спољних послова Вук Драшковић: "Ванредни избори, ако их буде, носиће печат Косова, да би народ Србије рекао шта мисли о предлогу разбијања Србије".

То не значи да и до сада нису постојале неке разлике унутар скупштинског консензуса о Косову и Метохији, али су оне, зарад заједничког наступа према земљама које одлучују о будућем статусу, пригушиване. ДСС-у није било право када је Борис Тадић једном приликом изјавио да је Косово ближе независности него аутономији, а ДС је оптужио народњачки блок да у случају независности Косова намерава одговорити прекидом дипломатских односа. Нијансе у погледима на решење косметског питања прерасле су у раскол када је координатор државног тима и Тадићев саветник Леон Којен дао оставку после сазнања да је неко из кабинета председника Тадића преговарао о новим решењима за Космет, без знања преговарачког тима који је изабрала Скупштина Србије.

Од тога који сценарио наметну силе које одлучују о будућем статусу Косова и Метохије зависиће и степен жустрине у међустраначкој полемици. Уколико, како најављују САД и Европска унија, Савету безбедности Уједињених нација у мају буде предложена резолуција о Косову заснована на Ахтисаријевом плану, следи најжешћи страначки обрачун кроз оптужбе ко сноси кривицу .

Уколико Руси уложе вето, а Американци признају независност покрајине после једностраног проглашења у Скупштини Косова, уследиће предизборна подела гласова око начина на који би се требало супротставити таквој одлуци: да ли покренути процес пред Међународним судом правде у Хагу, применити Халштајнову доктрину или ниво дипломатских односа свести на минимум. Свађа не гине ни ако резолуција УН буде одгођена на јесен.