У Србији нема озбиљне опозиције

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Милан Панић (82), амерички бизнисмен српског порекла, у политичку историју Балкана ушао је 1992, као председник Владе СРЈ. Иако је на челу изврше власти „остатка Југославије“ био веома кратко (јул 1992 – фебруар 1993), остао је упамћен по смелим и о за оно време оригиналним идејама, које су се тек накнадно показале као далековиде.

Иако је 2002. отишао с места првог човека фармацеутске компаније Ај-Си-Ен, коју је основао још 1960, и даље је у истом бизнису, на челу „МП биомедикалс“, приватне корпорације која, како нам је рекао у телефонском разговору из Калифорније, где живи, одлично послује. И даље је, као саветник (и акционар) активан и у Ај-Си-Ену, који је у међувремену променио име у „Валент фармасјутикалс интернешенел“ и послује боље него икад. Берзанска вредност данас му је 14 милијарди долара, према 4 милијарде колико се котирала у његово време.

Прошле године се на неки начин реактивирао и у политици Србије, гостујући на једном митингу Уједињених региона Србије. Да ли то значи да ће на страни Млађана Динкића бити и у предстојећој изборној кампањи?– Мене је Динкић позвао да му помогнем и да га посаветујем. Из разговора с њим видео сам да се он слаже с мојим начином решавања проблема – рекао нам је одговарајући на ово питање.

Шта је по вашем мишљењу главни проблем Србије данас?

То је систем који се није променио. Промењени су неки људи на важним местима, али систем је задржан.

С тим се слаже и Динкић. То је систем у којем се и поштени људи претварају у криминалце и лопове. Корупција је системска, па због тога и поштен човек у таквом систему постане корумпиран. То је и главни разлог због којег и Европска унија има велики проблем са Србијом. Политички систем, дакле, не ваља.

По мом мишљењу, у Србији нема озбиљне опозиције. Сви они обећавају исто, а неки – да им не помињем имена – просто ме засмејавају обећањима да ће ако они дођу на власт Србија добити 100 милијарди долара нових инвестиција. Не могу да из тога закључим ништа друго него да они мисле да је цео српски народ луд.

Сва таква обећања, укључујући и она да ће повећати плате, да ће побољшати живот. То су апсолутне лажи. Не може у Србији ништа да се промени док се не промени систем.

Шта је то основно што би у систему требало да се промени?

Пре свега његов правни, правосудни део, што сам ја, ако се сећате, као премијер започео пре 20 година, али нису ми дали да довршим. Затим, економски закони. Динкић је, мислим, урадио доста у том правцу, али то није довољно. Добри потези немају изгледа за успех у лошем систему.

Због тога ће из Србије раније или касније отићи и страни инвеститори – одлазак Ју-Ес стила у том погледу је права трагедија. Промене ове врсте, уосталом, од Србије тражи и Европска унија, као услов да нас прими у чланство.

Према садашњим сондирањима бирачког тела, Динкићева партија, Уједињени региони Србије, негде је на ивици, могла би да пређе цензус, али и да се не квалификује за парламент. Шта мислите да мора да уради да би повећала своје изборне шансе?

Мислим да је његова идеја региона, уместо централизоване Србије, веома добра. То је у основи европски концепт, а на неки начин тако функционише и Америка. То је у сваком случају много биље од онога што Србија има сада. То је и један од путева ка промени система.

Како намеравате да практично помогнете Динкићу? Хоћете ли доћи у Србију да учествујете у његовој кампањи?

Свакако. Србији је потребна јака опозиција, а ја сам добар глас опозиције. То сам, уосталом, показао и за време Милошевића.

Како видите решење проблема Косова?

Једноставно. Проблем ће нестати кад и Србија и Косово буду у ЕУ. Ја мислим да треба да буду примљени истовремено. Требаће, додуше, мало времена, али Срби и Албанци ће бити пријатељи као што су то данас некадашњи велики непријатељи, Французи и Немци.

Због тога сам у Бриселу, кад су ме недавно питали за мишљење, рекао да Косово не би требало да буде проблем око давања Србији статуса кандидата. Косово је посебно питање и није толико компликовано као што изгледа. Сви се, наиме, слажу да Србија треба да брине о Србима на Косову, сви су сагласни да наши манастири и културно наслеђе треба да буду заштићени. То што Косово хоће да буде независна земља у Европи не значи много. Видимо да командују Грчком, па и Италијом, то ће се десити и с нама, па тако и Косово никад неће бити потпуно независно.

Иначе, ја сам уверен да ће Србија у марту добити статус кандидата и с разлогом то предвиђам.