Дуги филмски марш

Нови Закон о кинематографији још увек није добио "зелено светло", иако су на њему, по узору на мађарски закон и кинематографију, радили експерти из региона. Закон са нестрпљењем очекују сви посланици седме уметности у Србији, надајући се да ће се њиме решити многи проблеми који већ годинама спутавају напредак српске кинематографије.

Ко кочи доношење новог Закон о кинематографији и зашто га још увек нема? Шта све нови закон нуди, пружа и регулише?– главна су питања која заокупљају филмаџије.

– Предлог Закона о кинематографији чине два акта – Закон о кинематографији који регулише прилив средстава у филмске фондове, рад, функционисање и мандат Филмског центра Србије…, и предлог пореских олакшица које би требало да буду регулисане одговарајућим законским и подзаконским актима Министарства финансија. Оба документа су завршена пре годину дана и предата Министарству културе, које је предлагач ових законских аката. Од тада је закон у дугом маршу по институцијама, а застој траје до данас – каже за наш лист Свебор Миџић, заменик директора Филмског центра Србије. Он истиче да је закон застао код Министарства финансија, које до данас није саопштило разлоге зашто нема сагласности, нити је упутило замерке на предлог закона.

– Очигледно је да се политичке структуре сете уметника и филмских радника само пред изборе, а уметност и креативна индустрија нису на листи њихових приоритета док су на власти – сматра Миџић и додаје да не постоји ниједан разлог да Закон не буду усвојен чим се формира нова влада.

Нови Закон о кинематографији предвиђа више модела финасирање наше кинематографије: издвајање од сваке продате биоскопске улазнице, телевизијске претплате и прихода од лиценци националних телевизијских мрежа, директно из буџета.

– Једна од основних новина у закону је систематичност у областима продукције и дистрибуције и приказивачке делатности. Заштита домаће продукције биће регулисана кроз суфинансирање продукције и дистрибуције на транспарентан начин, заштиту и пореске олакшице приказивачима који предност дају домаћем филму, стварање фондова за међународну промоцију и стриктну и темељну заштиту ауторских права и борбу против уличне пиратерије – објашњава Миџић и додаје да су Законом прецизно дефинисани и копродукцијски односи.

Копродукције су врло значајне за нашу кинематографију и представљају један од модела како и у тешким финансијским условима доћи до филма. Страна улагања у филмску производњу у Србији захтевају и пореске олакшице на које се мислило и приликом писања новог закона.

– Пореске олакшице – смањење пореске основице и порески кредити – постоје и намењене су продуцентима. Одредбе предвиђају развијен систем који ће омогућити Филмском центру Србије да на основу улагања и утрошених средстава сугерише Министарству финансија различите облике умањења пореске основице или кредитирања. Кроз ове олакшице желимо да привучемо стране продуценте који би снимањем код нас омогућили уплив средстава која би помогла даљем развоју наше индустрије – оптимистичан је наш саговорник.

Закон ће штити домаће ауторе, а постојаће и вид стимулације за остварени успех на страним фестивалима или за велику гледаност.

– Стимулисање аутора је предвиђено не законом већ Правилником о поступку спровођења конкурса за суфинансирање пројеката из области филмског стваралаштва којим се предвиђа стимулација квалитета и стимулација за гледаност која би се додељивала и ауторима и продуцентима – истиче Миџић, додајући да закон не регулише питање подршке дебитаната. Он сматра да је, у години када Србија има најмање биоскопа од 1945. године, неопходан програм заштите и обнове приказивачке делатности. Закон охрабрује и усмерава и у том правцу, али не намеће централну контролу нити жели да утиче на стварање неодрживих приказивачких мрежа.

--------------------------------------------------------------------------

Систем против креативности

– О америчкој продукцији половине прошлог века Андре Базен је говорио: "Амерички филм јесте уметност, али зашто се тој уметничкој форми не дивити тамо где она заслужује дивљење. Не само таленту или генију појединачних аутора, већ генијалности система који је то омогућио". Бојим се да код нас и даље преовлађује мишљење да је генијалност појединаца све што нам треба док је систем зло које спутава њихову креативност. У средини где свако препознаје своју генијалност и где се нада да пројекте може да реализује мимо система и јавности, сасвим је очекивано да овакав пројекат не наиђе на разумевање и прихватање – истиче Миџић.