Мраз оборио птице

Вишедневне хладноће проредиле су и јата шездесетак врста птица, колико их обитава на територији престонице. Како кажу активисти Фондације за заштиту птица, уз обале Саве и Дунава пронађено је мноштво смрзнутих галебова, великих и малих вранаца, лиски, дивљих патака, гусака и лабудова.

– Многи грађани су нас звали, јер су у свом крају налазили промрзле птице. Тражили су да их прихватимо и помогнемо им. Нажалост, у Београду не постоји безбедно место за птице када наступе хладноће. Једино што смо могли да одговоримо суграђанима је да промрзле птице нахране и да их ако могу утопле – објашњава Саша Маринковић из Фондације за заштиту птица грабљивица и истиче да је према ЦИТЕС конвенцији држава обавезна да отвара центре за прихват угрожених и заштићених врста.

У наше крајеве зими долећу северне зебе, дроздови боровничари, кугаре, а попићи и зимовке се спуштају са планина у низије. Тако се ових дана на Ушћу могу видети птице са севера Русије и Европе па чак и са Гренланда, као што је северни морски гњурац. У великим јатима овде презимљују патке дупљашице, риђоглаве патке, патке ледењарке, шарене утве, мали и велики ронци и више врста гњураца на Великом ратном острву.

– Лед на Дунаву и Сави натерао је птице везане за водену средину да одлете јужније, до Црног мора. Друге врсте прилазе граду, где је релативно топлије и има више хране. Зими се по правилу окупљају око контејнера и депонија, а када су овако сурови мразеви, прилазе људским стаништима у потрази за храном.

– Апелујемо на суграђане да остављају мрвице на симсу, терасама, на истуреним деловима фасаде, где птице лако могу да уоче храну и приђу јој. Постављањем хранилица од пластичних боца напуњених зрневљем, парчета сланине окаченог на конац у врту или на тераси помоћи ћемо птицама да прегурају овај гладни и хладни период – истиче Маринковић.

----------------------------------------------

Роде се свиле на депонији

Последњих година, има рода које одустају од сезонске сеобе у Африку и остају у Србији преко зиме. Прошле године чувена рода Роки обитавала је у току зиме на Великом ратном острву, крову хотела „Југославија” и у насељу Плави хоризонти, где су је људи „домаћински” хранили током хладних месеци. Ове зиме, шест рода је решило да остане и окупило се око кухиње у којој се спрема храна за раднике на депонији Винча. И оне су, међутим, пре неколико дана одлепршале на неку, надамо се, топлију локацију.

Званична градска депонија је иначе права „обећана земља” за птице: над брдима отпада, у потрази за храном, круже десетине хиљада галебова.

----------------------------------------------

Лед на рекама рибама не смета

У Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” истичу да лед није претња за живи свет у рекама.

– Проблема може бити само у вештачким системима, попут рибњака – напомиње Момир Пауновић, хидробиолог из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

----------------------------------------------

Снег и хладноћа утичу и на дивљач

Све врсте дивљачи се припремају за зиму, али овако екстремне хладноће свакако утичу и на њих.

– Потребно је направити станиште и на њему оставити оне усеве којима се на том терену у току године дивљач храни. Тако ће на једном месту наћи и храну и заклон. Најважније је на најмању могућу меру свести кретање људи на локацијама где дивљач обитава како се додатно не би узнемиравала и терала на непотребно кретање, а самим тим и трошење енергије – објашњава Александар Ћеранић, секретар Ловачког савеза Србије. Он истиче да је због ове ситуације привремено проглашена општа забрана лова, осим појединачног – на предаторе попут шакала, вука и лисице.