Mraz oborio ptice

Višednevne hladnoće proredile su i jata šezdesetak vrsta ptica, koliko ih obitava na teritoriji prestonice. Kako kažu aktivisti Fondacije za zaštitu ptica, uz obale Save i Dunava pronađeno je mnoštvo smrznutih galebova, velikih i malih vranaca, liski, divljih pataka, gusaka i labudova.

– Mnogi građani su nas zvali, jer su u svom kraju nalazili promrzle ptice. Tražili su da ih prihvatimo i pomognemo im. Nažalost, u Beogradu ne postoji bezbedno mesto za ptice kada nastupe hladnoće. Jedino što smo mogli da odgovorimo sugrađanima je da promrzle ptice nahrane i da ih ako mogu utople – objašnjava Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i ističe da je prema CITES konvenciji država obavezna da otvara centre za prihvat ugroženih i zaštićenih vrsta.

U naše krajeve zimi doleću severne zebe, drozdovi borovničari, kugare, a popići i zimovke se spuštaju sa planina u nizije. Tako se ovih dana na Ušću mogu videti ptice sa severa Rusije i Evrope pa čak i sa Grenlanda, kao što je severni morski gnjurac. U velikim jatima ovde prezimljuju patke dupljašice, riđoglave patke, patke ledenjarke, šarene utve, mali i veliki ronci i više vrsta gnjuraca na Velikom ratnom ostrvu.

– Led na Dunavu i Savi naterao je ptice vezane za vodenu sredinu da odlete južnije, do Crnog mora. Druge vrste prilaze gradu, gde je relativno toplije i ima više hrane. Zimi se po pravilu okupljaju oko kontejnera i deponija, a kada su ovako surovi mrazevi, prilaze ljudskim staništima u potrazi za hranom.

– Apelujemo na sugrađane da ostavljaju mrvice na simsu, terasama, na isturenim delovima fasade, gde ptice lako mogu da uoče hranu i priđu joj. Postavljanjem hranilica od plastičnih boca napunjenih zrnevljem, parčeta slanine okačenog na konac u vrtu ili na terasi pomoći ćemo pticama da preguraju ovaj gladni i hladni period – ističe Marinković.

----------------------------------------------

Rode se svile na deponiji

Poslednjih godina, ima roda koje odustaju od sezonske seobe u Afriku i ostaju u Srbiji preko zime. Prošle godine čuvena roda Roki obitavala je u toku zime na Velikom ratnom ostrvu, krovu hotela „Jugoslavija” i u naselju Plavi horizonti, gde su je ljudi „domaćinski” hranili tokom hladnih meseci. Ove zime, šest roda je rešilo da ostane i okupilo se oko kuhinje u kojoj se sprema hrana za radnike na deponiji Vinča. I one su, međutim, pre nekoliko dana odlepršale na neku, nadamo se, topliju lokaciju.

Zvanična gradska deponija je inače prava „obećana zemlja” za ptice: nad brdima otpada, u potrazi za hranom, kruže desetine hiljada galebova.

----------------------------------------------

Led na rekama ribama ne smeta

U Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković” ističu da led nije pretnja za živi svet u rekama.

– Problema može biti samo u veštačkim sistemima, poput ribnjaka – napominje Momir Paunović, hidrobiolog iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.

----------------------------------------------

Sneg i hladnoća utiču i na divljač

Sve vrste divljači se pripremaju za zimu, ali ovako ekstremne hladnoće svakako utiču i na njih.

– Potrebno je napraviti stanište i na njemu ostaviti one useve kojima se na tom terenu u toku godine divljač hrani. Tako će na jednom mestu naći i hranu i zaklon. Najvažnije je na najmanju moguću meru svesti kretanje ljudi na lokacijama gde divljač obitava kako se dodatno ne bi uznemiravala i terala na nepotrebno kretanje, a samim tim i trošenje energije – objašnjava Aleksandar Ćeranić, sekretar Lovačkog saveza Srbije. On ističe da je zbog ove situacije privremeno proglašena opšta zabrana lova, osim pojedinačnog – na predatore poput šakala, vuka i lisice.