Драма у Рембрантовим пејзажима

Десет година свог живота дао би Винсент ван Гог, како пише у писму брату Теу, само кад би му се дозволило да четрнаест дана преседи пред Рембрантовом "Јеврејском невестом". Преостаје нам само да нагађамо колико би година живота био спреман да жртвује да је могао да види чувени Рембрантов "Пејзаж са милосрдним Самарићанином".
Већини познавалаца Ван Гогове уметности упашће у очи колико је слободним, готово импресионистичким потезом урађен овај пејзаж. Боје су интензивне, изувијано дрво, биљке, облаци – све је пуно вибрирајућег живота уз светлосну рефлексију поља у даљини. Врхунска драма, која карактерише рембрантове портрете и религиозне композиције присутна је и у његовим пејзажима.

Иако је током живота насликао релативно мали број пејзажа, Рембрант је и у овом жанру потврдио особеност свог генија. Пејзаже је сликао у кратком периоду с краја 1630-тих до раних 1650-тих и већина њих није била за продају. Рембрантови пејзажи су често студије светлости и сенке, док су мотиви или скице предела које је познавао или једноставно измишљене композиције. То су често комбинације холандске мочварне равнице са ветрењачама, сеоским кућицама, динама или рушевинама двораца. Док су цртежи, уствари, брзопотезно урађене скице, направљене током сликаревих шетњи по околини Амстердама, слике пејзаза су прилично питорескини прикази природе с наговештајем олује.

Пејзаж као позадина

У већ поменутом "Пејзажу са милосрдним Самарићанином" (1638), Рембрант постиже ремек-дело. Према традицији фламанских пејзажа и он користи пејзаж као позадину за библијску сцену само што целом композицијом доминира колосално дрво док су фигурице готово сакривене у мраку. Пејзаж је пун симболике. Моћно дрво означава снагу вере насупрот претећим облацима који симболишу превртљиве људе. Чак и ловци који се не помињу у Светом писму, подцртавају убеђење милостивог Самарићанина.

У пејзажима, као и у портретима, библијским и митолошким композицијама – уз помоћ светла, композиције и снажне боје Рембрант спаја фантазију и елементе стварности. Од осам сачуваних пејзажа, на изложби у Лајдену се може видети седам, као и на десетине цртежа и гравира. Једни поред других, често, међутим делују дисонантно – крхке скице поред масивних слика, успутни запис, поред дубоко промишљене драматичне композиције. Тако се и мајушни, готово дирљиво интимни "Зимски пејзаж" (1646) сеоцета, врло слободног потеза са фигурицама на клизаљкама и промрзлим псом нашао одмах поред фамозног колосалног "Млина".

"Млин" је у осамнаестом веку проглашен ремек делом истог нивоа као "Ноћна страза" и "Јеврејска невеста" и служио је као инспирација многим уметницима. Његове монументалне пропорције и поетска атмосфера су готово очаравајући. Типична холандска ветрењача је постављена на необично високо узвишење. Док се она блешти насупрот претећих облака, сићушни људи који се готово неприметни налазе у првом плану, несметано обављају свакидашње дужности.

Нагли прекид

"Пејзаж са каменим мостом" је добра илустрација Рембрантовог готово топографски одређеног пејзажа. То је на први поглед реалистички холандски пејзаж са фармом и амбаром за сламу, сељаком који оре и с чамцима на води с друге стране моста. Торањ у даљини вероватно припада Аудкерку, сеоцету јужно од Амстердама. Поред тога, међутим, пејзаж има и другу димензију. Време се мења: облаци који доносе олују су насликани насупрот плавог неба и сугеришу нешто претеће. Као и у наративним пејзажима Рембрант је и овде користио специјалне светлосне ефекте, драматично наглашавајући дрвеће у центру беличастом светлошћу која долази с леве стране.

"Пејзаж са дворцем" из 1648. одскаче темом од осталих слика на изложби. Имагинарна сцена контрастира холандском пејзажу И рустичном мостићу у првом плану. Пајзаж никад није у потпуности завршен иако је сликар додао фигурице поред грубо скицираног дрвета. Врло је могуће да је ово један од пејзажа који се водио као "тек започети пејзаж" поменут у инвентару Рембрантове куће 1656.

Као и у портретима и наративним композицијама, и у пејзажу Рембрант је превазишао уметничке конвенције свога времена. Неколико ученика и следбеника је покушало да ради пејзаж у којима је његов утицај био лако препознатљив. До данашњих дана остаје међутим мистерија из којих разлога је велики мајстор изненада потпуно прекинуо да се бави овим жанром.