Инспекција рада против власника ТВ Авала

Инспекција рада је поднела прекршајну пријаву против власника ТВ Авала зато што нису исплатили преостала дуговања запосленима који штрајкују већ 57. дан, сазнаје „Политика”. Инспектори рада неколико пута су „вршили увиђај” у просторијама телевизије, али нису се бавили примедбом штрајкача да им се ускраћује право на штрајк, јер им се не дозвољава боравак у радним просторијама.

Наш саговорник из Инспектората за рад није желео да прецизира када је поднета прекршајна пријава, али би та чињеница могла да представља помак у маратонском штрајку стотинак новинара, сниматеља и осталих радника ТВ Авале, због неисплаћених плата и хонорара.

И јуче, тачно у подне, они нису успели да уђу у зграду где се налазе редакција, студио и соба за режију, коју је запосело приватно обезбеђење, па је председник Штрајкачког одбора Никола Вукомановић резигнирано упитао – зашто је проблем да се исплате преостале зараде и да ли су власници телевизије можда у нечему задужили представнике државе, када се већ више од дваи по месеца толерише такво понашање послодаваца. Наиме, као власници ТВ Авале, уписани су бизнисмен Данко Ђунић, аустријски адвокат Јохан Вернер Краус и Жељко Митровић.

– Зашто они имају повлашћени третман – питаВукомановић.

На клизавом, поплочаном платоу испред ТВ Авале, штрајкачи, новинари из београдских редакција и неколикo паса луталица, једва су одржавали равнотежу, док су пратили како Вукомановић узалуд покушава да отвори закључана врата на којима је залепљен службени допис менаџмента телевизије: „Према препоруци владе Србије, петак је нерадни дан”.

„Битка за Авалу” ескалирала је после конференције за штампу,пре четири дана,на којој је бивши главни и одговорни уредник Роберт Немечек жестоко оптужио Жељка Митровића за ненаменско коришћење новца, после које је Митровић најавио тужбу за клевету. Сви хонорарни сарадници и колеге којима је истекао уговор, добили су експресно СМСда ће им од 20. фебруара бити забрањен улазак у зграду телевизије. Истовремено су уклоњени и плочица и телоп којим су гледаоци били обавештени да је ТВ Авала у штрајку.

Вукомановић је најавио протесте запослених испред седишта РРА, Министарства културе, владе, али и Председништва Србије, тражећи да се испитају Немечекове тврдње.

Један од присутних на јучерашњем протесту, председник ИО Удружења новинара СрбијеПетар Јеремић сматра да би, поред Инспекције рада, требало да реагују и остале државне и регулаторне институције, попут РРА, али и тужилаштва, финансијске и пореске полиције.

Иако је и Републичка радиодифузна агенција међу штрајкачима помињана као „институција наклоњена власницима”, члан савета РРА Горан Пековић одбија такве инсинуације, наглашавајући да „РРА не барата с финансијама било које телевизије”.

– Очито да је штрајкачима сада циљ да се ТВ Авали одузме дозвола за рад, али ми не можемо да будемо саучесници у том чину. Власници су на све наше захтеве одговорили позитивно и није дошло до кршења договора. РРА не може да одузме дозволу на основу промене програмске шеме телевизије, јер то подразумева неколико корака: опомену, јавно упозорење, привремено одузимање дозволе до 30 дана и трајно одузимање дозволе – указује Пековић, објашњавајући да је ТВ Авали претило трајно одузимање дозволе због другог разлога: неплаћања накнаде за дозволу за емитовање ТВ програма.

Власници су та дуговања исплатили. Хоће ли реаговати остали државни органи како би потврдили, или демантовали сумње штрајкача? Највиши државни званичници добили су писма Штрајкачког одбора и требало би да су добро проучили овај случај. Министарство за културу и информисање се у старту прогласило ненадлежним, док тужилаштво и финансијски органи гоњења, такође, ћуте.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Пропорција жанрова

Иако штрајкачи сматрају да би РРА требало да реагује, јер ТВ Авала током протеста запослених не емитује информативни програм и вести уживо, Горан Пековић каже да законом није утврђена пропорција одређених програмских жанрова. „Наша мониторинг служба прати 24 часа, свакога дана, све националне емитере, док нека регулаторна тела, попут британске, не врше никакав мониторинг, већ реагују на захтеве гледалаца”, појашњава Пековић.