Све о можданом удару

Водичи добре клиничке праксе, који садрже правила поступања лекара од почетних симптома обољења до излечења пацијента, недавно су угледали светлост дана. Ови водичи имају за циљ да олакшају рад лекарима и да побољшају збрињавање пацијената у Србији. Читаоци „Политике” и гледаоци Јутарњег програма РТС-а моћи ће сваке суботе да се упознају с препорукама за лечење осам болести: исхемијског можданог удара, поремећаја рада штитасте жлезде, ингвиналне киле одраслих, исхемијске болести срца, липидских поремећаја, карцинома плућа, артеријске хипертензије и депресије.

Мождани удар је први узрок смртности код жена у Србији, а други код мушкараца. Трећина људи умире после овог удара, а трећина остаје као трајни инвалиди и особе којима је потребна помоћ за сналажење у свакодневним животним ситуацијама. Како објашњава проф. др Надежда Човичковић-Штернић, руководилац радне групе заизрадуводича „Исхемијски мождани удар”Министарства здравља, из Клинике за неурологију КЦС-а, мождани удар најчешће настаје нагло, а пацијент осећа одузетост или слабост једне половине тела, губитак вида у половинама видног поља, немогућност говора.

– Нема много времена да људи размишљају шта тада треба урадити. Пацијент или чланови његове породице морају да зову Хитну помоћ која ће их одвести у најближу болницу која има Јединицу за мождани удар или макар интензивну негу. Од дијагностике се тада ради најпре скенер главе да би се видело о ком типу можданог удара се ради и да би се дала адекватна терапија, а паралелно се раде и анализе неких параметара из крви. Такозвани исхемијски мождани удар се јавља у 75 до 80 одсто случајева – објаснила је др Човичковић-Штернић.

Многи пацијенти касно стигну до лекара, каже наша саговорница, објашњавајући да тромболитичка терапија, која је важна за ове пацијенте, има смисла уколико се примени у прва три или четири и по сата од тренутка шлога. Ако пацијент није у могућности да добије ову терапију, онда у првих 48 сати од појаве можданог удара треба да добије аспирин у дози од 300 милиграма и друге лекове који треба да спрече компликације обољења.

– Национални водич, који је осавремењен, треба да помогне лекарима и пацијентима шта тачно треба да ураде. Он садржи мере које треба да спрече настанак удара, поступке који треба да буду преузети у случају његове појаве, као и поглавље где пише шта треба чинити како би се спречило његово понављање. Сматра се да ће трећина оних који су имали мождани удар – за пет година то поново доживети – додала је др Човичковић-Штернић.

Најважнији фактори ризика за добијање можданог удара, каже др Драгана Налић, члан радне групе за израду водича,јесте висок крвни притисак, други је повишен ниво шећера у крви, а трећи висок холестерол.

– Лекови којима лечимо повишен холестерол и спречавамо понављање срчаног удара делују и код особа које ће евентуално доживети мождани удар. Не постоје скрининзи за мождани удар, али готово сваки дом здравља има неуролога који зна које су препоруке стручњака и коме се треба обратити уколико се појаве симптоми који се особи раније нису јављали. Важно је и држати крвни притисак под контролом. Проблем је што се граница оболевања спушта ка млађем узрасту. Због тога је важно едуковати грађане о превенцији – нагласила др Налић.

Да би се људи заштитили од појаве овог обољења, важно је да почну да примењују превентивне мере од малих ногу. Др Налић каже да превентива почиње пре него што дете крене у вртић, тако што учи од родитеља како здраво треба да се храни, а у каснијем узрасту и да се бави физичким активностима. Једно од златних правила је да се дневно треба кретати онолико минута колико имамо година, плус један додатни сат.