Sve o moždanom udaru

Vodiči dobre kliničke prakse, koji sadrže pravila postupanja lekara od početnih simptoma oboljenja do izlečenja pacijenta, nedavno su ugledali svetlost dana. Ovi vodiči imaju za cilj da olakšaju rad lekarima i da poboljšaju zbrinjavanje pacijenata u Srbiji. Čitaoci „Politike” i gledaoci Jutarnjeg programa RTS-a moći će svake subote da se upoznaju s preporukama za lečenje osam bolesti: ishemijskog moždanog udara, poremećaja rada štitaste žlezde, ingvinalne kile odraslih, ishemijske bolesti srca, lipidskih poremećaja, karcinoma pluća, arterijske hipertenzije i depresije.

Moždani udar je prvi uzrok smrtnosti kod žena u Srbiji, a drugi kod muškaraca. Trećina ljudi umire posle ovog udara, a trećina ostaje kao trajni invalidi i osobe kojima je potrebna pomoć za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. Kako objašnjava prof. dr Nadežda Čovičković-Šternić, rukovodilac radne grupe zaizraduvodiča „Ishemijski moždani udar”Ministarstva zdravlja, iz Klinike za neurologiju KCS-a, moždani udar najčešće nastaje naglo, a pacijent oseća oduzetost ili slabost jedne polovine tela, gubitak vida u polovinama vidnog polja, nemogućnost govora.

– Nema mnogo vremena da ljudi razmišljaju šta tada treba uraditi. Pacijent ili članovi njegove porodice moraju da zovu Hitnu pomoć koja će ih odvesti u najbližu bolnicu koja ima Jedinicu za moždani udar ili makar intenzivnu negu. Od dijagnostike se tada radi najpre skener glave da bi se videlo o kom tipu moždanog udara se radi i da bi se dala adekvatna terapija, a paralelno se rade i analize nekih parametara iz krvi. Takozvani ishemijski moždani udar se javlja u 75 do 80 odsto slučajeva – objasnila je dr Čovičković-Šternić.

Mnogi pacijenti kasno stignu do lekara, kaže naša sagovornica, objašnjavajući da trombolitička terapija, koja je važna za ove pacijente, ima smisla ukoliko se primeni u prva tri ili četiri i po sata od trenutka šloga. Ako pacijent nije u mogućnosti da dobije ovu terapiju, onda u prvih 48 sati od pojave moždanog udara treba da dobije aspirin u dozi od 300 miligrama i druge lekove koji treba da spreče komplikacije oboljenja.

– Nacionalni vodič, koji je osavremenjen, treba da pomogne lekarima i pacijentima šta tačno treba da urade. On sadrži mere koje treba da spreče nastanak udara, postupke koji treba da budu preuzeti u slučaju njegove pojave, kao i poglavlje gde piše šta treba činiti kako bi se sprečilo njegovo ponavljanje. Smatra se da će trećina onih koji su imali moždani udar – za pet godina to ponovo doživeti – dodala je dr Čovičković-Šternić.

Najvažniji faktori rizika za dobijanje moždanog udara, kaže dr Dragana Nalić, član radne grupe za izradu vodiča,jeste visok krvni pritisak, drugi je povišen nivo šećera u krvi, a treći visok holesterol.

– Lekovi kojima lečimo povišen holesterol i sprečavamo ponavljanje srčanog udara deluju i kod osoba koje će eventualno doživeti moždani udar. Ne postoje skrininzi za moždani udar, ali gotovo svaki dom zdravlja ima neurologa koji zna koje su preporuke stručnjaka i kome se treba obratiti ukoliko se pojave simptomi koji se osobi ranije nisu javljali. Važno je i držati krvni pritisak pod kontrolom. Problem je što se granica obolevanja spušta ka mlađem uzrastu. Zbog toga je važno edukovati građane o prevenciji – naglasila dr Nalić.

Da bi se ljudi zaštitili od pojave ovog oboljenja, važno je da počnu da primenjuju preventivne mere od malih nogu. Dr Nalić kaže da preventiva počinje pre nego što dete krene u vrtić, tako što uči od roditelja kako zdravo treba da se hrani, a u kasnijem uzrastu i da se bavi fizičkim aktivnostima. Jedno od zlatnih pravila je da se dnevno treba kretati onoliko minuta koliko imamo godina, plus jedan dodatni sat.