"Писамце" за народ

Од нашег дописника

Букурешт, 19. јануара – Већ 5-6 дана румунско друштво живи у политичком шоку. Ствари су се "кувале" више месеци, али је кап превршила чашу пре две вечери.

Одмах по повратку из Београда, после веома успешне посете Србији и разговора са њеним политичким врхом, председник Трајан Басеску се увече 17. јануара са аеродрома право упутио у палату "Котрочењ" где је сазвао конференцију за новинаре. Под рефлекторима и у директном преносу ТВ извештача, он је из џепа извукао једно писамце и показао га "народу". Било је то писамце чије је постојање, неколико дана пре тога, наговестила бивша председникова саветница, овде позната "плавуша", адвокат Елена Удреа.

Око тог писамцета овде су се плеле свакојаке приче и ширила свакојака нагађања. Тај тренутак "обелодањивања доказа" запалио је целу Румунију.

Из тог писамцета "розе-жуте" боје видело се да је премијер Калин Попеску Таричану почетком 2005. замолио свог коалиционог "пријатеља Трајана" да код државног тужиоца "види како стоје ствари" са "досијеом Петромидија", у којем је његов страначки камарад и један од најбогатијих људи, Дину Патричу, оптужен за разне крупне проневере.

Показивањем садржине писамцета, председник Басеску је директно оптужио премијера да крши демократске принципе поделе власти, да се меша у ствари судства, да подржава "корумпиране олигархе", једноставно да "води мафијашку политику".

Наравно, после тога је овде све забрујало. Премијер Таричану, који је дотле тврдио да никада није написао слично писмо, да је у питању тешка намештаљка, мења тактику и прелази у противнапад. Он јавно изјављује да око председника Басескуа вршља цела мафијашка банда, која ужива његову подршку. Наводе се имена људи и фирми.

Тако избија један жестоки рат између две водеће румунске палате, оне председничке "Котрочењ", и оне владине – "Викторија".

Убрзо се у ову политичку препирку без преседана убацују нови елементи. Бивши министар привреде, конзервативац Кодруц Шереш, избацује на медијско тржиште један документ из којег се јасно види да председник Басеску "својеручно" тражи од поменутог министра да подржи једну интересну групу (приватизовани алуминијски комбинат АЛРО) како би она дошла до јефтиније струје.

Опет "писамце" о кршењу принципа поделе власти у правној држави, овога пута од стране председника Басескуа. И опет о томе да неко ради за корумпиране кругове.

Владајућа коалиција пред распадом

Чиме овдашњи аналитичари објашњавају нагло заоштравање политичке климе у Румунији, која би, нормално, после успешног пријема земље у ЕУ, требало да има сасвим другачије показатеље? Сукоб Басеску – Таричану треба посматрати кроз призму развоја односа две главне владајуће коалиционе странке – демократске и либералне. Оне су 2004, и поред дугогодишњих идеолошких размирица и препуцавања, створиле политичку алијансу "Правда и истина" (Алијанса Д. А.) као једину у стању да се заједничким снагама рве са тада владајућим и моћним Илијескуом и Настасеовим социјалдемократама.

Алијанса Д. А., склопљена у односу снага 1,3:1 у корист либерала, побеђује на председничким и парламентарним изборима децембра 2004. Басеску постаје шеф државе, а Таричану премијер.

Међутим, енергични Басеску, који према сопственим речима постаје "председник – играч", користи свој нови положај и гура напред своје бивше страначке колеге. А влада, коју предводи Таричану и која брзо почиње да кородира под притиском економске и социјалне стварности, доводи либерале у губитнике. Они немају више примат у Алијанси Д. А. За свега две године однос снага између десничарских савезника се мења у корист демократа, који у међувремену постају "европски народњаци". Они сада, према поновљеним испитивањима јавног мњења, воде у алијанси са 2:1.

После сазнања о овоме и настаје борба између две водеће палате. Басеску стално и отворено напада владу, оптужује је за неефикасност и разне пропусте. Чак изјављује да је грдно погрешио што је у своје време именовао Таричануа за премијера.

Већ месецима аналитичари настоје да докуче смисао Басескуових напада на либерале. Тврди се да он жели да на десници створи једну велику "президентску" странку која би му на изборима 2009. обезбедила други петогодишњи мандат. Наводно, хоће да по сваку цену уједини демократе и либерале у једну "здраву и моћну политичку снагу". Томе се Таричану и његова "клика" жестоко супротстављају. Басеску је више пута тражио од премијера да поднесе оставку како би се сазвали превремени парламентарни избори.

Опозиција тражи импичмент

Помоћу неких својих људи у Националлибералној странци (бивши премијер Столожан) он је изазвао расцеп у тој странци. Она је тиме у парламенту изгубила једну трећину местаа. Таричану тврди да неће да допусти да са политичке сцене нестане једна странка која има више него стогодишњу историју. Он чак тврди да неће да буде ничији вазал.

Одавде и тако дубоки и оштри сукоб који потреса читав румунски политички живот.Када је пре два дана изашла на видело чињеница да је Басеску "држао за пазухом" више од годину и по дана "писамце" које сведочи да се његов коалициони партнер бави "нечистим пословима, а да то није одмах пријавио тужилаштву, опозициона Социјалдемократска странка је преко њеног лидера Ђоане саопштила да ће у парламенту затражити "импичмент", односно Басескуово смењивање са дужности. Упоредо, затражиће и обарање "корумпционашке владе".

Генерални тужилац Лаура Ковеси, за коју се тврди да је Бесескуов човек, изјављује да "постоји теоретска могућност" да се премијер оптужи за корупцију.

Ствари су се овде крајње запетљале. Очигледно је да се званични Букурешт нашао у тешкој политичкој кризи. Овде се закључује да она уопште не пада добро Румунима на самом почетку њиховог кретања европским стазама. Говори се и пише да је овдашњи скандал прешао границе и да је постао предмет "помног праћења" у Бриселу.

Сасвим незгодно је одјекнуо начин на који се председник Басеску бранио од оптужби да је тако дуго "прикривао Таричануове корумпционашке потезе". "Ћутао сам, јер нисам хтео да се смањењем поверења у владу компромитује пријем Румуније у ЕУ".