Грађани бирали посланике сваке друге године

Грађани Србије су у протеклих 16 година у просеку готово сваке друге године бирали посланике за Народну скупштину. Предстојећи парламентарни избори седми су по реду од поновног увођења вишестраначја у Србији. Занимљиво је и да се чак пет пута до сада гласало у децембру, а само 1997. године у септембру.

После првих избора 1990. године у парламенту је доминирала Социјалистичка партија Србије са 194 од укупно 250 посланичких места, које је добила са освојених 46,1 одсто гласова. Други по снази био је Српски покрет обнове са освојених 15,8 одсто гласова, односно 19 мандата. За ДС је тада гласало 7,4 одсто бирача, па јој је припало седам посланичких места, док је Демократска заједница војвођанских Мађара освојила 2,6 одсто гласова, али и осам посланика, док су све остале странке, од којих је већина касније нестала са политичке сцене, добиле до три посланика. Били су то први, и до сада једини парламентарни избори одржани по већинском систему.

Две године касније одржани су ванредни избори, након измена Уставног закона и усвајања пакета изборних закона којим је, између осталог, Србија подељена на девет изборних јединица.

Избори су одржани 20. децембра 1992. године, а како каже виши научни сарадник Института друштвених наука Владимир Гоати, места у парламенту освојиле су три велике политичке групације – СПС-у је са освојених 28,8 одсто припао 101 посланик, СРС је са 22,6 одсто гласова добила 73 посланика, а коалиција ДЕПОС, чију је окосницу чинио СПО, освојио је 16,9 одсто гласова и имао је 50 посланика у парламенту.

"Када се имају у виду резултати првих избора 1990. године, релативна победа СПС-а на превременим изборима 1992. године не може се сматрати успехом ове партије", закључује Гоати. Јер, како каже, поређење броја бирача у ова два изборна циклуса показује драматичну промену. СПС је за две године са 2.320.587 бирача "спао" на само 1.359.086, што значи да је изгубио око милион гласова.

Средином 1993. године дошло је до раскида сарадње социјалиста и радикала. Пошто је постало извесно да ће влада пасти, скупштина је распуштена и расписани су нови избори за 19. децембар.

Гоати наглашава да је на овим, трећим изборима тропартијски систем Србије еволуирао у полипартијски, јер су праг од пет одсто гласова бирачког тела достигли СПС (освојивши 36,7 одсто гласова, односно 123 посланичка места),  ДЕПОС (са 16,6 одсто гласова и 45 посланика),  ДС (11,6 одсто гласова, 29 посланика), ДСС (5,1 одсто гласова, односно седам посланика).

Четврти избори 1997. године одржани су у септембру. Опозиција је тврдила да су услови одржавања избора изразито нерегуларни, због чега их је бојкотовало 12 опозиционих партија, међу којима и ДС и ДСС. Победила је лева коалиција коју су чинили СПС, ЈУЛ и Нова демократија. Та коалиција освојила је 34,2 одсто гласова, односно 110 посланика, а мандати су у оквиру те коалиције подељени на следећи начин: СПС – 80, ЈУЛ –20 и НД – пет. Добитник избора били су, ипак, радикали који су удвостручили број гласова у односу на изборе из 1993. године. Они су добили 28,1 одсто гласова, односно 82 посланика, док је СПО освојио 19,1 одсто гласова и 45 посланика.

Организовање децембарских избора 2000. године било је изнуђено исходом септембарских избора за председника СРЈ на којима је кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница победио Слободана Милошевића. Избори су одржани 23. децембра и битно су променили однос снага у парламенту. На њима је ДОС освојио 64,4 одсто гласова, односно 176 посланичких места, СПС је добио 13,5 одсто гласова и 37 посланика, док је СРС имао 8,5 одсто гласова и 23 посланика. Највеће изненађење ових избора била је Странка српског јединства која је прешла цензус освојивши 5,3 одсто гласова, односно 14 мандата.

По речима Владимира Гоатија, премда су на изборима 2000. мандате освојиле три партије и коалиција ДОС, на њима је поново успостављен полипартијски систем, јер је поменуту коалицију чинило 18, по величини различитих и програмски хетерогених партија и једна синдикална организација.

Потом су уследили ванредни парламентарни избори 2003. године. "Ови избори показали су велике промене у односима политичких снага у односу на 2000. Учествовало 19 листа од којих је само шест листа са седам странака успело да пређе изборни праг од пет одсто", каже Гоати.