Бугари и Грци пустоше радње у Македонији

Специјално за "Политику"
СКОПЉЕ, 18. јануара – Колико јуче, било је незамисливо видети колоне Бугара и Грка како натоварени торбама и најлон кесама шпартају Кривом Палнаком, Струмицом, Битољем, Ђевђелијом... За њих је Македонија преко ноћи постала оно што су и Бугарска и Грчка годинама биле за Македонце – Мека јефтине робе и свакодневних услуга.

Истина, Грци су Македонију "открили" кад је њиховим буџетом загосподарио евро, а Бугари западним суседима враћају мило за драго од нове године, од дана кад су закорачили у свет дуго прижељкиване Европе. Силе које још игноришу реп Балкана приуштиле су им задовољство у којем су Македонци годинама уживали на егејским Крацима и црноморским Белим пјасцима.

Не марећи много за обичне и пијачне дане, у поменутим пограничним македонским градовима сјате се од ране зоре и буквално опустоше пијаце и радње, купујући све: од хлеба и дечјих пелена до уметничких слика. Кад задовоље потрошачки порив и аутомобиле натрпају робом, запоседну локалне кафане и ресторане па теревенче као да су на Ивковој слави.

И док се Бугари навикавају на чињеницу да је Македонија за њих сада Исток, Грци су се толико одомаћили да код северних суседа задовољавају и најприземније потребе, попут бријања и прављења фризуре. Поправка зуба, или стављање нових, у Битољу је десет пута јефтинија, а то поређење важи за све производе и услуге. Управо због тога више није куриозитет то што брижни родитељи Грци своју децу три пута недељно довозе у Битољ на часове клавира и сликарства.

Битољчани и Ђевђеличани су се пословно престројили и листом похрлили на курсеве грчког језика. Битољчанин Божидар Рајковски је отворио школу за брзо учење грчког језика. Већ је оспособио више од пет хиљада суграђана да се без проблема споразумевају са својим муштеријама или послодавцима. Ни једни ни други не маре много за међудржавне спорове, попут оног о уставном имену Македоније.

Тако нам је градоначелник Битоља Владимир Талевски  са задовољством говорио о пограничној сарадњи, грчким бизнисменима који су из основа променили веома лоше социјално стање у којем се налазила његова општина, заједничким плановима за изградњу нових комуникација и о културној сарадњи. У околини Битоља, а нарочито на потезу између града и граничног прелаза Меџитлија, као печурке после кише ничу мале фабрике, чији су власници махом грчки бизнисмени. Предњаче текстилци па у двадесетак погона великих грчких предузећа егзистенцију налази неколико хиљада Битољчанки.

Слика је иста и у Ђевђелији, која је, кажу, захваљујући пограничној сарадњи са комшијама из суседне Грчке, једном ногом већ закорачила у Европску унију. Први човек "балканске престонице" раног поврћа и воћа, Драги Делев је пун хвале за коректност предузимљивих Грка, који су овде одвајкада били најбројнији гости у првом пограничном казину у бившој Југославији. Они су то и данас у три нове коцкарнице, али је Ђевђеличанима и градоначелнику Делеву важније то што Грци масовно инвестирају у овдашњу привреду, отварају погоне за прераду воћа и поврћа, текстил, кондиторске производе. Поврх тога, из Ђевђелије свакодневно на рад у суседне грчке градиће одлази осам стотина Ђеђеличана.

Са властима у Поликастру већ су договорени заједнички погранични пројекти, изградња модерног асфалтног пута и моста, којим ће бити скраћена и олакшана комуникација између два града. Градоначелник Делев се жали на спорост државне администрације око давања локација грчким бизнисменима, заинтересованим за отварање мини фабрика. Овог тренутка чак шеснаест богатих Грка чека на добијање локације. Близина модерног аутопута на Коридору 10 и јевтина радна снага су кључни разлог јагме за земљиштем и пословним простором.