Тешко доказивање алибија

Алиби који су оптужени Милорад Улемек и Звездан Јовановић "добили" протеклих дана од сведока који су саслушавани пред судским већем Специјалног суда, судије ће приликом доношења пресуде ценити као и сваки други доказ. Изјаве да је Звездан Јовановић, дан пре убиства Зорана Ђинђића био у седишту Јединице за специјалне операције у Кули, а не у канцеларији број 55 у Улици адмирала Гепрата из које је дан касније пуцано на премијера, као и да је на дан атентата до поднева био у свом стану и са колегом из ЈСО гледао видео касете поновило je више сведока. Њихова сведочења која оспоравају наводе из оптужнице су се разликовала у појединим детаљима, на којима су инсистирали заменик јавног тужиоца и пуномоћници породице Ђинђић.

Судско веће ће, ипак, дати последњу реч. На његовим члановима је да оцени да ли неслагање у неким детаљима указује да је оптуженима дат лажни алиби.

Слободна судска процена исказа

– Суд сваки исказ у поступку, па и исказ сведока, цени у складу са својим слободним уверењем и према начелу слободне процене доказа – објашњава Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду. – То важи и за исказ којим се окривљеном даје алиби. Уколико судско веће сматра да је сведок с намером дао лажни исказ, односно да је умишљајно трвдио нешто за шта зна да није истина, оно би требало да састави посебан записник. Записник који би сведок потом потписао, суд би требало да достави надлежном јавном тужиоцу који сведока може кривично да гони због давања лажног исказа.

Према Шкулићевим речима, у пракси су овакви поступци ретки. Ако суд не поверује неком сведоку и његов исказ не сматра истинитим, он не може апсолутно да буде сигуран да је сведок свесно лагао јер исказ, односно степен његове истинитости зависи и од сведокових способности, перцепције, памћења и репродукције догађаја током давања исказа.

– У конкретном проверавању исказа који се односе на алиби окривљеног нема посебних процесних правила – наставља Шкулић. – Такав доказ ће се ценити као и сваки други појединачно, али и у вези са осталим доказима. У овом случају суд би посебно могао да узме у обзир и друге материјалне доказе, попут трагова присуства окривљених на месту догађаја у време када је извршено кривично дело било да је реч о траговима ватреног оружја, чаурама… Морају се узети у обзир и искази других сведока, као и искази самих окривљених које су дали у својству осумњичених пред полицијом. Било који доказ може бити коришћен и за проверавање доказног кредибилитета других изведених доказа, па и оних садржаних у изјавама сведока који се односе на постојање алибија окривљених.

Лажни сведоци ретко одговарају

Он истиче да човек који је невино оптужен, посебно у почетку поступка, теже доказује алиби него онај који је крив. Како би се човек тако лако сетио где је тачно био у одређено време пре рецимо три-четири месеца, осим ако му тог дана случајно није био рођендан или ако редовно не води дневник?

Поступак за лажно сведочење покреће се пред надлежним општинским судом, а запрећена казна за ово кривично дело је од три месеца до пет година.

– Уколико уочи да сведок не говори истину, тужилац има обавезу да га гони по службеној дужности. Као тежи облик лажног сведочења предвиђено је давање нетачног исказа у кривичном поступку или под заклетвом – објаснила је Ана Милошевић, судија и портпарол Првог општинског суда у Београду.

Ако се по окончању поступка утврди да је пресуда заснована на лажном исказу сведока дозвољено је понављање поступка, само у корист окривљеног и то по ванредном правном леку.

– Прво општинско тужилаштво током ове и претходне године није подигло ниједну оптужницу за кривично дело лажног сведочења. Током наведеног периода поднете су две приватне тужбе против особа које су давале лажне исказе. С обзиром на то да закон прописује да се за ово кривично дело не гони по приватној тужби, већ по службеној дужности, поднете тужбе су третиране као кривичне пријаве које су прослеђене тужилаштву на одлуку о евентуалном покретању кривичног поступка – наводи судија Милошевић.

--------------------------------------------------------------------------

Сумњиви искази припадника ЈСО

Специјално тужилаштво, према незваничним информацијама, има намеру да иницира покретање поступка пред надлежним општинским тужилаштвом због лажних сведочења на суђењу оптуженима за убиство премијера Ђинђића.

Исти став тужилаштво има и када је у питању сведочење припадника ЈСО због лажног сведочења на суђењу за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви.