Србија у вицу
У пошалици с подсмешљивом поруком која говори о највећој невладиној организацији на свету Србија је преузела место Чешке која је чекала девет месеци да добије нову владу. С мрачном перспективом да можда и у дужем периоду остане у овом вицу јер нове владе тренутно нема ни у најави, ни на хоризонту, а питање је да ли се "јавља" и у читању звезда, карата или пасуља.
Чак и уколико се догоди изненађење, па Србија у самом финишу истицања прописаних законских рокова добије нови кабинет остаје без одговора на кључно питање: ко је гурнуо државу у овај опасни политички лавиринт?
Народ, бирачи, међународни фактор, политичке странке и политичари или ће се кола сломити, по старом опробаном рецепту, на дежурном кривцу – медијима?
Једноставним системом елиминације могуће је ослободити кривице неке осумњичене. Народ је такав какав је, Србија нема ни резервни или неки бољи. Бирачи су своју вољу изрекли на јануарским изборима и она је непроменљива до следећег изласка на биралишта. Међународни фактор делује вођен својим интересима и прилично је лако уочити ко за кога навија, а није тешко претпоставити шта ће тражити или како ће реаговати на сваки конкретан расплет данашње политичке кризе у Србији.
У "игри", дакле, остају два табора: политичке странке које не могу да се договоре о подели примамљивог "колача" власти и медији.
Наше странке и политичари тренутно су потпуно окупирани жестоким међусобним свађама. Искуство нас, међутим, учи да је само питање тренутка, посебно уколико ћемо морати поново на биралишта, када ће неко од њих јавно учинити оно што сада чине незванично. Када ће потпуно отворено, оптужујући показати прстом на седму силу као главног кривца за најновија српска политичка посртања.
Такво понашање, гледано из њиховог угла, сасвим је оправдано. У вулгарном тумачењу политике, посебно у потрази за било каквим алибијем, дозвољена су сва средства, нарочито уколико се треба хитро "опрати" пред бирачима, страначким чланством и симпатизерима. Па када су медији већ при руци најлакше је ударити по њима. Прилику ће посебно искористити они који одраније имају неке нерашчишћене рачуне с појединим медијским кућама.
Оно што, међутим, заиста мора да забрине јесте чињеница да такво понашање није ништа ново у Србији, већ је све виђено. Још пре више од једног века, у познатом уводнику на насловној страни првог броја "Политике" написано је: "Задатак независне штампе не само што је врло тежак него је и врло незахвалан. Нарочито код нас. Нигде се тако лако не заборавља да неко може имати и противно уверење, па да је ипак то уверење и поштено и искрено. Одмах се подмећу неке задње мисли и подмукле намере свакоме који је другог мишљења па се онда чудимо откуд толико огорчености. Како је не би било? И онда у тој општој омрази независна штампа пролази још горе."Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
