Београд напумпао јавни дуг

Дуг локалне самоуправе динамично расте и, према последњим расположивим подацима, премашује вредност од два одсто БДП-а, а Београд доминира у дуговима локалне самоуправе – каже економиста Иван Николић који је анализу на тему задуживања „локала” урадио за нови број билтена Макроекономске анализе и трендови.

– Град Београду укупном дугу локалних власти учествује са 73,1 одсто. Експлозиван раст задужености Београдау суштини је и приморао Министарство финансија да предложи Народној скупштини, још средином 2009. године измену Закона о јавном дугу, којим је раније било дефинисано да укупни неотплаћени дугови не могу прећи 50 одсто текућих прихода из претходне буџетске године. Изменама Закона та препрека је отклоњена и локална самоуправа је ослобођена лимита у случају капиталних улагања – каже Николић.

Задуженост Београда средином 2011. износила је 46,6 милијарди динара или 78 одсто текућих прихода које је Београд остварио у претходној буџетској години. У условима када је јавни дуг изнад границе прописане фискалним правилима од 45 одсто БДП-а, потребно је утврдити механизме којима ће се ограничити задуживање локалне самоуправе – сматра Николић. Ово је нарочито битно када се узме у обзир да је недавним законским и регулаторним променама у области јавне својине и муниципалних обвезница омогућено више и лакше задуживање локалне самоуправе. Међутим, како су поједине општине и поједини градови досадашњим динамичним задуживањем већ угрозили одрживо сервисирање дуга, чини се да ће ова фаза развоја тржишта муниципалног дуга за многе остати само пуста жеља.

Банкарски кредити су до сада били искључиви извор задуживања локалних власти. Тржиште кредита локалних власти, као и у другим земљама, наводи Николић, требало је да представља само прву фазу у развоју тржишта дуга, односно да на неки начин буде увертира развоју тржишта општинских обвезница које би локалу омогућавале задуживање по нижим каматним стопама и на дуже рокове у односу на банкарске кредите.

Дуг „локала” достиже 64 милијарде динара, а банкарски пласмани локалним властима расли су у периоду од 2005. до краја 2011. године по просечној стопи од 53,8 одсто,па су кумулативно увећани за 11,6 пута. Укупна потраживања домаћег банкарског сектора од локалних власти на крају 2011. године достигла су 25,7 милијарди динара, што је за 7,6 милијарди динара или 42 одсто више у односу на исти период претходне године.

Проблем је и што је локална самоуправа у последње две године нето дужник. Како након 2009. године знатан раст задуживања није био праћен и растом депозита, локални ниво власти током 2010. први пут у односу на банкарски сектор постаје и нето дужник. У 2011. години позиција је додатно погоршана с обзиромна то да вредност нето дуга сада премашује и укупну вредност депозита.

Одговор на питање о задужености Београда потражили смо и од Скупштине града престонице, али га нисмо добили.

Ј. Рабреновић

------------------------------------------------------------------

Београд – све по закону

Александар Бијелић, градски менаџер Београда, каже да кредити које у овом тренутку Београд користи износе 37 милијарди динара.

–У оквиру разговора са представницима ММФ-а у којима је учествовао и Београд недвосмислено је речено да они одобравају задуживање у складу са законом и уколико средства иду за развој локалне самоуправе и улажу се у инфраструктуру– истиче Бјелић и наглашава да Београд никада није узимао кредите мимо закона и за текуће трошкове, већ искључиво за свој даљи развој.

–Колико је поверење међународних финансијских институција у нас, као и колико Београд предњачи у односу на све друге градове југоисточне Европе, доказује чињеница да смо први град који је добио најповољније услове кредитирања без гаранција државе. И једини смо у Србији– каже градски менаџер и додаје:

– Што се нивоа задужености тиче, можда би најбоље било да питате канцеларије Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој које нам и даље нуде своје кредите за развојне пројекте. Да сматрају да немамо могућност враћања пара, не би нам их сигурно нудиле– закључује Бјелић.

М. У. А.