Beograd napumpao javni dug

Dug lokalne samouprave dinamično raste i, prema poslednjim raspoloživim podacima, premašuje vrednost od dva odsto BDP-a, a Beograd dominira u dugovima lokalne samouprave – kaže ekonomista Ivan Nikolić koji je analizu na temu zaduživanja „lokala” uradio za novi broj biltena Makroekonomske analize i trendovi.

– Grad Beogradu ukupnom dugu lokalnih vlasti učestvuje sa 73,1 odsto. Eksplozivan rast zaduženosti Beogradau suštini je i primorao Ministarstvo finansija da predloži Narodnoj skupštini, još sredinom 2009. godine izmenu Zakona o javnom dugu, kojim je ranije bilo definisano da ukupni neotplaćeni dugovi ne mogu preći 50 odsto tekućih prihoda iz prethodne budžetske godine. Izmenama Zakona ta prepreka je otklonjena i lokalna samouprava je oslobođena limita u slučaju kapitalnih ulaganja – kaže Nikolić.

Zaduženost Beograda sredinom 2011. iznosila je 46,6 milijardi dinara ili 78 odsto tekućih prihoda koje je Beograd ostvario u prethodnoj budžetskoj godini. U uslovima kada je javni dug iznad granice propisane fiskalnim pravilima od 45 odsto BDP-a, potrebno je utvrditi mehanizme kojima će se ograničiti zaduživanje lokalne samouprave – smatra Nikolić. Ovo je naročito bitno kada se uzme u obzir da je nedavnim zakonskim i regulatornim promenama u oblasti javne svojine i municipalnih obveznica omogućeno više i lakše zaduživanje lokalne samouprave. Međutim, kako su pojedine opštine i pojedini gradovi dosadašnjim dinamičnim zaduživanjem već ugrozili održivo servisiranje duga, čini se da će ova faza razvoja tržišta municipalnog duga za mnoge ostati samo pusta želja.

Bankarski krediti su do sada bili isključivi izvor zaduživanja lokalnih vlasti. Tržište kredita lokalnih vlasti, kao i u drugim zemljama, navodi Nikolić, trebalo je da predstavlja samo prvu fazu u razvoju tržišta duga, odnosno da na neki način bude uvertira razvoju tržišta opštinskih obveznica koje bi lokalu omogućavale zaduživanje po nižim kamatnim stopama i na duže rokove u odnosu na bankarske kredite.

Dug „lokala” dostiže 64 milijarde dinara, a bankarski plasmani lokalnim vlastima rasli su u periodu od 2005. do kraja 2011. godine po prosečnoj stopi od 53,8 odsto,pa su kumulativno uvećani za 11,6 puta. Ukupna potraživanja domaćeg bankarskog sektora od lokalnih vlasti na kraju 2011. godine dostigla su 25,7 milijardi dinara, što je za 7,6 milijardi dinara ili 42 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Problem je i što je lokalna samouprava u poslednje dve godine neto dužnik. Kako nakon 2009. godine znatan rast zaduživanja nije bio praćen i rastom depozita, lokalni nivo vlasti tokom 2010. prvi put u odnosu na bankarski sektor postaje i neto dužnik. U 2011. godini pozicija je dodatno pogoršana s obziromna to da vrednost neto duga sada premašuje i ukupnu vrednost depozita.

Odgovor na pitanje o zaduženosti Beograda potražili smo i od Skupštine grada prestonice, ali ga nismo dobili.

J. Rabrenović

------------------------------------------------------------------

Beograd – sve po zakonu

Aleksandar Bijelić, gradski menadžer Beograda, kaže da krediti koje u ovom trenutku Beograd koristi iznose 37 milijardi dinara.

–U okviru razgovora sa predstavnicima MMF-a u kojima je učestvovao i Beograd nedvosmisleno je rečeno da oni odobravaju zaduživanje u skladu sa zakonom i ukoliko sredstva idu za razvoj lokalne samouprave i ulažu se u infrastrukturu– ističe Bjelić i naglašava da Beograd nikada nije uzimao kredite mimo zakona i za tekuće troškove, već isključivo za svoj dalji razvoj.

–Koliko je poverenje međunarodnih finansijskih institucija u nas, kao i koliko Beograd prednjači u odnosu na sve druge gradove jugoistočne Evrope, dokazuje činjenica da smo prvi grad koji je dobio najpovoljnije uslove kreditiranja bez garancija države. I jedini smo u Srbiji– kaže gradski menadžer i dodaje:

– Što se nivoa zaduženosti tiče, možda bi najbolje bilo da pitate kancelarije Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj koje nam i dalje nude svoje kredite za razvojne projekte. Da smatraju da nemamo mogućnost vraćanja para, ne bi nam ih sigurno nudile– zaključuje Bjelić.

M. U. A.