Рецепт познат, али неизводљив

Повећање пореза на додату вредност, смањење субвенција и смањење укупне масе плата – рецептура су Међународног монетарног фонда за средњорочни програм који би смањио задуженост Србије. Званичници ове финансијске организације саветују нову владу да после избора настави реформу пензионог система, као и реформу јавног сектора.

Као услов за ревизију прве рунде аранжмана из предострожности ММФ наводи обавезно прекрајање државне касе, односно усвајање ребаланса, јер ће привредни раст ове године уместо очекиваних 1,5 бити 0,5 одсто. То ће за последицу имати повећање јаза у државној каси за око 30 до 35 милијарди динара, а минус ће уместо договорених 4,25 одсто, уколико се ништа не предузме, бити 5,3 процента.

Према процени аутора пореске реформе „Поглед унапред”, повећање ПДВ-а за два одсто било би таман довољно да се покрије новонастали мањак у каси од око 30 до 35 милијарди.

– Уколико би се ПДВ са 18, повећао на 20 одсто, а основна стопа са осам на 10 процената, то би у касу донело нешто мало више од 40 милијарди динара додатних прихода. То креаторима фискалне политике отвара простор да нижу стопу ПДВ-а повећају за само један процентни поен – каже један од аутора пореске реформе.

Почетком кризе, када је ова студија писана, основна идеја предлагача била је да реформа буде приходно неутрална. И то тако што ће се смањити оптерећења на рад и капитал, а повећати оптерећења потрошње. У међувремену се ситуација закомпликовала, па више није довољно да пореска реформа буде приходно неутрална, већ да донесе додатне приходе у буџет.

Економисти су углавном сагласни да ће, сада када владу нема ко да контролише, расходи у каси порасти. Поготово што ћемо у првој половини године имати буџет који је у раскораку са економском реалношћу. Буџет је планиран са немогућом стопом раста. Последично, оцењују стручњаци, привредна стагнација утицаће на смањење прихода у каси и повећање расхода.

Према оцени Љубодрага Савића, професора Економског факултета, ММФ је замрзавањем аранжмана са Србијом практично оставио одрешене руке властима за финансирање предизборне потрошње.

– Практично им је посао олакшан, а технологија за трошење већ ће се пронаћи – убеђен је Савић.

Посебно га забрињавају јуче објављени подаци Министарства финансија који показују да су приходи у јануару ове године у односу на исти месец лане већи 4,7, док су расходи скочили за око 20 процената.  

Искрено признаје и да припада мањем броју економиста који не мисле добро о рецептури ММФ-а.

– Постоје и други начини да се покрије минус у каси, а који не подразумевају повећање ПДВ-а. Један се односи на повећање производње, а други на смањење расходне стране буџета, односно трошкова државе – предлаже он.

На констатацију да те мере не могу на кратак рок да дају очекивани резултат у износу од тридесетак милијарди динара за покривање јаза у каси, Савић одговара:

– Ко каже да не могу? Шта у овој земљи ради 130 агенција за све и свашта и за шта ће нама 30.000 запослених у администрацији – каже Савић и додаје да би и наплату пореза требало побољшати.

Најбитније је, напомиње, да се нова влада, ко год је буде сачињавао, формира што пре после избора да се не губи драгоцено време за реформе.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, очекује да власт, и поред предизборног времена, неће пробити договорени ниво минуса у каси, јер ће Фонд и даље тромесечно надзирати како се програм спроводи. Арсић додаје да се са предложеним мерама ММФ-а слаже, али да тај рецепт није сасвим изводљив.

– Нарочито је опасно ако почну да се утркују ко ће да предложи популарније мере. Мислим да ће нова влада наставити да спроводи споразум са ММФ-ом, јер ће дефицит у каси бити толико велики да без подршке Фонда неће моћи да се финансира.  

Миодраг Зец, професор економије на Филозофском факултету, каже да спровођење структурних реформи не може преко ноћи да донесе новац у касу, али једном тај посао мора да се започне. Најлакше је повећати порезе, додаје, али то не решава наш проблем. По њему „српски воз иде право у зид, а ми уместо да кочимо – додајемо гас”.

– Тек кад га зауставимо, треба да израчунамо колико ће нас коштати окретање воза у другом смеру – истиче он.

Додаје и то да велика државна потрошња није проблем сама по себи. Проблематичнија је структура расхода, истиче професор Зец, мислећи на то да би у буџету требало да буде више капиталних издатака. Ни пуко смањење расхода није добро, уверен је.

Иван Николић, сарадник Економског института, каже да ММФ никада није био искључив у својим захтевима и мере које предлаже само су алтернатива.

– Што се решење нашег проблема буде више одлагало, то ће се ситуација додатно компликовати, а решења су болнија – каже Николић и додаје да, осим штедње, мора да се са ММФ-ом договори и развојна компонента буџета.

Што се њега тиче, нема дилеме да ће се и пред ове изборе трошити више него што то реалност дозвољава.