У Лас Вегасу, граду греха усред пустиње, у којем се живи "лудо и брзо" и где је новац једина религија, таксистима припада посебно место, јер градски превоз готово не постоји, а град годишње посећује око 40 милиона туриста. Београђанин Томислав Воларевић, рођен 1957, у једну од најлуђих насеобина на кугли земаљској, стигао је прошле године. Није јурио новац у коцкарницама, већ отишао право на посао. Међу таксисте.

– Постоје многе приче о таксистима, али су у Лас Вегасу потпуно другачије од свих које је могуће чути – каже Томислав и наставља:

– Ми граду удахњујемо живот. Овде не постоји градски аутобуски саобраћај. Званично постоји, али нема реда вожње, а возила готово да и нема.

Да би човек добио дозволу за таксирање, говори Воларевић, потребно је да положи, као у Београду, тест колико познаје град. Када прескочи ту препреку, Еф-Би-Ај проверава да ли будући таксиста има досије и, ако је ту све чисто, добија се дозвола за рад.

– Радни дан таксисте траје у сменама од 10 и 12 сати. Радим од 18 часова до четири ујутру. Годишње зарађујем између 30 и 60 хиљада долара, што је сасвим солидно. Живимо практично од бакшиша – објашњава Томислав.

Напојница је и основна плата таксиста у Вегасу, каже Воларевић, а лавовски део зараде иде у касу такси-компанија. Радни дан, или ноћ у његовом случају почиње када од матичне компаније добије возило за ту смену. Он задужује лепу грдосију марке "крајслер 300". Уместо познатог "квиска", препознатљивог знака београдских таксиста, на возило се каче медаљони. 

– Постоје три врсте медаљона. Са црвеним је могуће возити по целом граду, са плавим само у одређеним деловима града, док жути означава временски рок за вожњу. Да би човек задржао посао, мора да испуни норму која се мери, наравно, као и све друго у овом граду, зарађеним новцем. Међу таксистима је приличан број Срба, али и Иранаца, Бугара, Јермена, Руса и Етиопљана. Етиопљани су неуморни, као да раде без престанка. Зарађују и по 400 долара за ноћ. То онда остали морају да постигну, што је веома тешко. А ко покуша да вози на своју руку, приватним аутомобилом, не гине му робија – објашњава Воларевић.

Колико је такси-бизнис у Лас Вегасу важан, говори и следећи податак: таксисти имају посебну полицију која брине о њима и одвојена је од градских представника закона. Томислав каже да има одличан однос са колегама, јер је, једноставно, новац једини пријатељ и вођа.

Он је тек месец дана на лудом рулету по улицама Лас Вегаса, тако да досад није возио познате личности. Међутим, цео амерички џет-сет долази у коцкарску престоницу и прилично се разуздано у проводи. Како и не би, каже Томислав. Други назив за Лас Вегас је Син сити, у преводу "Град греха".

– Ово је једина чаршија у Америци где је дозвољено испијање алкохола на улици. У казину имућним људима као да ништа не значи када ставе 500 хиљада долара на један број у рулету и – изгубе. Смешкају се и када добијају и када губе – говори Томислав.

Највише се, каже он, може зарадити када уђе муштерија и крене у правцу неког од многих "клубова за џентлмене", односно стриптиз-барове. Обавезно следи велики бакшиш. Хотелијери се отимају за такси-услуге, јер, тешко оном власнику којег таксисти бојкотују, а и то се дешава. Једном приликом је чак и Џорџ В. Буш интервенисао када су таксисти Лас Вегаса штрајковали, да им се испуне сви услови како би новац наставио да се врти до у бесконачност. 

Ипак, Томиславу недостаје Београд, дружење са пријатељима, Ада Циганлија, добра храна и поглед на лепе београдске девојке. Каже да ће још највише годину и по дана провести за воланом испод милионских светиљки Лас Вегаса, а затим планира да се врати у знатно мирнији град на ушћу Саве и Дунава.

У Лас Вегас сваке године слије се 40 милиона туриста, град годишње "обрне" око 200 милијарди долара, а од туризма 37 милијарди долара. Таксисти наплаћују старт вожње 3,20 долара, а сваких следећих пређених 200 метара кошта 25 центи. Сат времена чекања је 22 долара. Тренутно у самом центру Вегаса, вели Томислав, чувени богаташ Доналд Трамп гради велелепни, највећи хотел на свету, са 9.000 соба. Тај "послић" га кошта преко три милијарде долара. У граду који је прославио Елвис Присли постоји улица Фримонт, са сводом од 60 милиона малих сијалица, образујући екран од 400 метара. Сваких сат времена пуштају се рекламе и спотови у трајању од 15 минута, а за то време сва казина и продавнице у улици гасе светла, да би невероватни ефекат био још убедљивији. Насиље над таксистима је честа појава, а од прошле године почело се са увођењем камера у возила, како би се смањио овај проблем. Лас Вегас има око два милиона становника.