ПРВА СТРАНА ПОЛИТИКЕ

Породица која има месечни динарски приход у противвредности од 500 евра и кредит од сто евра за један дан изгубила је 1.200 динара. А мандат Томислава Николића траје четири године. То би био најкраћи коментар на одлуку Војислава Коштунице да подржи вођу радикала у отаџбини. Можете мислити о Коштуници што год хоћете и видим да сви имају неко мишљење, али никако не би смели да потцените ту врсту памети.

Срачунао је да ће после оне бурне скупштинске ноћи, репризе хорор филмова из скупштинске кинотеке, притисак изнутра и споља да порасте, и да ће Тадић који има само два избора – или да се приклони договору или да иде на нове изборе – бити под јачим притиском од ДСС-а који има више алтернатива, па и оних радикалних, као што је увођење ванредног стања, што јесте глупост војводских размера, али је као облик претње стабилности у региону делотворно деловало на разне канцеларије које су скочиле на телефон с поруком сличном оној с јучерашње прве стране "Политике" – "Дугују нам још један покушај".

Љиљана Смајловић, главна уредница "Политике", у том тексту, на првој страници, полази од тезе која је у основи тачна – "влада демократског блока у овом часу је у најдубљем националном интересу Србије". То уверење делим с ауторком текста, али ми није блиско њено веровање да Тадић и Коштуница могу да саставе стабилну владу, без које ће, као демократске и стабилне, слабити ауторитет кључних државних институција, губити се новац и урушавати међународни положај земље.

Тешко је веровати да та влада може бити стабилна кад је јасно да се главни партнери – ДСС и ДС – не слажу око најмање три принципа од пет око којих су се формално усагласили – Косово, Хаг и Европа, а не тек око 0,25 одсто места у министарској расподели како тврди Слободан Антонић у истом броју "Политике". То политичко неслагање није само у нијансама, а по сваким од поменутих основа Коштуница је мање или више ближи радикалима него Тадићу, док је Тадић ближи либералима Чеде Јовановића него Коштуници.

Није прва страна политике стабилности исписана рецептуром за временски пун мандат владе, апотекарском расподелом министарских фотеља.

Пун временски мандат се, ако то интереси налажу, може обезбедити и међу неискреним партнерима. Стабилност о којој говоримо, и госпођа Смајловић јуче и ја данас, садржана је у доследности неке политике.

Догађаји од претходних дана говоре нам да ту врсту стабилности Коштуница и Тадић не могу да постигну, с тим што се Коштуница обезбедио на десном крилу српског политичког бојишта, дочим је Тадић изложен тамновилајетском проклетству да ће се кајати ако узме и ако не узме. Ако уђе у владу биће у сваком тренутку изложен могућности да се против њега формира макар и једнократна коалиција која је већ била активирана, као нека показна вежба, избором Томислава Николића за председника Народне скупштине.

Коштуница је обезбедио широк маневарски простор, а то је, по закону спојених судова, сузило маневарски простор Борису Тадићу. Једини начин да га повећа јесте да иде на изборе на којима би Коштуница платио цену због оне "ноћи вампира" у Дому народне скупштине због које се стиде и неки од апологета његове политике. Претпостављам да је Коштуница свестан тог ризика и готово сам сигуран да се обезбедио од њега неким аранжманом око мањинске владе с надом да дочека руски "вето" око Косова који би му повратио шансе да на изборима не прође лоше. Демократска странка би, вероватно, прошла нешто боље него на претходним изборима, али недовољно боље да би се могли надати формирању стабилне владе.

Незахвално је износити било какве теорије које могу бити демантоване од тренутка слања текста редакцији до часа када се нађу пред читаоцима. Могућно је предвидети да у Србији неће бити политичке стабилности и ако се формира влада договором Коштунице и Тадића. Извесно је једино да нам Коштуница дугује оних 1.200 динара с почетка овог текста.

Главни уредник недељника ,,Време"