Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пуче сателит

ПУЧЕ КИНЕСКИ САТЕЛИТ. До 11. јануара горе, на 860 километара висине, било је све мирно. А онда – трас – стари кинески метеоролошки сателит претворен је, у делићу секунде, у прах и пепео. Учинили су то његови власници Кинези, са земље, балистичком ракетом средњег домета, испаљеном из ракетне базе Ксичанг у провинцији Сечуан. Одмах се испоставило да је прецизни кинески погодак имао вишеструко дејство. Уз понешто претеривања, немачки дневник "Велт" је пожурио да закључи: "Кинески напад на космос шокирао је свет".

Није шокирао свет, шокирао је Сједињене Америчке Државе које већ годинама покушавају да докажу како су неприкосновени господари планете, па и космоса. Појављивање "уљеза" који је тако успешно и убедљиво показао способности "тамо горе" изазвао је велику, невешто прикривену, америчку забринутост. Јер, прецизан кинески хитац потврђује моћ Пекинга да "скине" с неба сваки непријатељски навигациони, комуникацијски или шпијунски сателит.

Американци су упутили Кини протестну дипломатску ноту а њихову бригу пожурили су да подрже Јапан, Аустралија и Канада. Званични Пекинг прави се невешт а незванични кинески коментари објашњавају да обарање сателита никако не значи отварање војне трке у космосу, што је основни приговор Запада.

Чињеница је да у последње две деценије није било сличних војних акција. Последња гађања у космосу изводили су средином осамдесетих година прошлог века САД и тада још постојећи СССР. После тога наступило је затишје које су сада нарушили Кинези.

Кина расте из дана у дан. Најмногољуднија земља на свету већ је ушла у ред економски најразвијенијих држава на планети и ужурбано ради на јачању војних потенцијала како би постала велика сила 21. века. Обарање старог сателита управо је корак у том правцу.

САД И БЕЗ НАЈНОВИЈЕГ ПРОБЛЕМА НА НЕБУ имају превише брига на земљи. Једна од таквих брига је Иран. Исламска република и њен спорни атомски програм заиста "тренирају" живце Вашингтону. Сви досадашњи покушаји да се Техеран приволи на попуштање – одустајање од нуклеарних послова који, како тврде Американци, имају за циљ производњу атомске бомбе – остали су без резултата.

Иран иде одлучно даље не обазирући се на упозорења, претње или симболичне санкције УН.

Шта ће бити следећи амерички потез? Наставак дипломатског притиска на режим у Техерану или нова војна авантура?

Америчке демократе, које од почетка године контролишу оба дома Конгреса, упутиле су председнику Џорџу Бушу озбиљно упозорење да не креће у војну акцију против Ирана. Утисак је да се Буш и не обазире много на таква упозорења, наставља да прети и звецка оружјем па је управо послао још један носач авиона у регион Залива.

На другој страни Иран ужурбано ради на комплетирању својих нуклеарних постројења. Монтирање центрифуга за обогаћивање уранијума у Натанцу приведено је крају и само се чека погодан тренутак да се то и званично саопшти. То би могло да се догоди већ почетком фебруара, на годишњицу исламске револуције. После тога почиње производња нуклеарног материјала који може да послужи и за прављење атомске бомбе.

Биће то критичан тренутак у америчко-иранским односима, тренутак када ће амерички "јастребови" најгласније могуће загаламити да се Иран војно казни. Притом ће се у другом плану наћи питање како то извести: самостално, уз сарадњу с Израелом или ће јеврејска држава добити зелено светло да то уради сама.

Оно што забрињава јесте чињеница да су Американци у међувремену далеко одмакли у припремању планова за могућу нову интервенцију у Заливу. Најновије незваничне информације говоре да размере предвиђене акције знатно премашују раније приче о "хируршки прецизним ударима" на иранска нуклеарна постројења. Оно што је описивано као ограничен, превентивни удар заправо много више личи на рат против Ирана.

Такав расплет – или заплет – иранске кризе потпуно би се уклопио у одговор на питање да ли ће следеће генерације живети безбедније на нашој планети. Истраживачи Галупа испитали су 55 хиљада особа у 60 држава и њихов закључак је да у народу преовлађује песимизам. Тек 26 одсто анкетираних очекује ружичасту будућност за генерације које долазе, 20 процената сматра да се ништа неће променити, док 48 одсто процењује да долазе тешка и још несигурнија времена.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.