Пуче сателит

ПУЧЕ КИНЕСКИ САТЕЛИТ. До 11. јануара горе, на 860 километара висине, било је све мирно. А онда – трас – стари кинески метеоролошки сателит претворен је, у делићу секунде, у прах и пепео. Учинили су то његови власници Кинези, са земље, балистичком ракетом средњег домета, испаљеном из ракетне базе Ксичанг у провинцији Сечуан. Одмах се испоставило да је прецизни кинески погодак имао вишеструко дејство. Уз понешто претеривања, немачки дневник "Велт" је пожурио да закључи: "Кинески напад на космос шокирао је свет".

Није шокирао свет, шокирао је Сједињене Америчке Државе које већ годинама покушавају да докажу како су неприкосновени господари планете, па и космоса. Појављивање "уљеза" који је тако успешно и убедљиво показао способности "тамо горе" изазвао је велику, невешто прикривену, америчку забринутост. Јер, прецизан кинески хитац потврђује моћ Пекинга да "скине" с неба сваки непријатељски навигациони, комуникацијски или шпијунски сателит.

Американци су упутили Кини протестну дипломатску ноту а њихову бригу пожурили су да подрже Јапан, Аустралија и Канада. Званични Пекинг прави се невешт а незванични кинески коментари објашњавају да обарање сателита никако не значи отварање војне трке у космосу, што је основни приговор Запада.

Чињеница је да у последње две деценије није било сличних војних акција. Последња гађања у космосу изводили су средином осамдесетих година прошлог века САД и тада још постојећи СССР. После тога наступило је затишје које су сада нарушили Кинези.

Кина расте из дана у дан. Најмногољуднија земља на свету већ је ушла у ред економски најразвијенијих држава на планети и ужурбано ради на јачању војних потенцијала како би постала велика сила 21. века. Обарање старог сателита управо је корак у том правцу.

САД И БЕЗ НАЈНОВИЈЕГ ПРОБЛЕМА НА НЕБУ имају превише брига на земљи. Једна од таквих брига је Иран. Исламска република и њен спорни атомски програм заиста "тренирају" живце Вашингтону. Сви досадашњи покушаји да се Техеран приволи на попуштање – одустајање од нуклеарних послова који, како тврде Американци, имају за циљ производњу атомске бомбе – остали су без резултата.

Иран иде одлучно даље не обазирући се на упозорења, претње или симболичне санкције УН.

Шта ће бити следећи амерички потез? Наставак дипломатског притиска на режим у Техерану или нова војна авантура?

Америчке демократе, које од почетка године контролишу оба дома Конгреса, упутиле су председнику Џорџу Бушу озбиљно упозорење да не креће у војну акцију против Ирана. Утисак је да се Буш и не обазире много на таква упозорења, наставља да прети и звецка оружјем па је управо послао још један носач авиона у регион Залива.

На другој страни Иран ужурбано ради на комплетирању својих нуклеарних постројења. Монтирање центрифуга за обогаћивање уранијума у Натанцу приведено је крају и само се чека погодан тренутак да се то и званично саопшти. То би могло да се догоди већ почетком фебруара, на годишњицу исламске револуције. После тога почиње производња нуклеарног материјала који може да послужи и за прављење атомске бомбе.

Биће то критичан тренутак у америчко-иранским односима, тренутак када ће амерички "јастребови" најгласније могуће загаламити да се Иран војно казни. Притом ће се у другом плану наћи питање како то извести: самостално, уз сарадњу с Израелом или ће јеврејска држава добити зелено светло да то уради сама.

Оно што забрињава јесте чињеница да су Американци у међувремену далеко одмакли у припремању планова за могућу нову интервенцију у Заливу. Најновије незваничне информације говоре да размере предвиђене акције знатно премашују раније приче о "хируршки прецизним ударима" на иранска нуклеарна постројења. Оно што је описивано као ограничен, превентивни удар заправо много више личи на рат против Ирана.