Штедња увећава дугове

Строге мере штедње широм еврозоне биће апсолутно контрапродуктивне уколико посрнуле европске економије не спроведу економске реформе како би постигле привредни раст, истичу све чешће међународни економски аналитичари. Модел по којем Европска унија сада спасава Грчку од банкрота, према оцени експерата, практично спасава банке и инвеститоре, а не грчки народ, који ће се и у 2020. години, како оцењује берлински „Тагесцајтунг”, суочавати са ситим нивоом државног дуга.

„Европска помоћ неће помоћи Грцима, који ће морати да живе са мањим платама, мањом сигурношћу да ће задржати радно место, лошијом здравственом заштитом и огромном распродајом државне имовине”, пише Ерик Бонзе, коментатор „Тагесцајтунга”, додајући да је то „безобзирни диктат” од којег корист има пре свега банкарски систем, који ће избећи колапс захваљујући каматама оствареним на кредитима датим Грчкој.

Према његовим речима, „(немачки министар финансија Волфганг) Шојбле и компанија спасли су кредиторе а не грчки народ”.

„Од овог договора ће профитирати банке, осигуравајуће куће и инвестициони фондови у Немачкој, Француској и Великој Британији. А у случају банкрота (Грчке), они би изгубили све”, истиче Бонзе. „Приватни кредитори који би требало, како каже Шојбле, да прихвате заједничку одговорност, заправо су поприлично фаворизовани. То је добар споразум за кредитора, али веома лош за Европу.”

Европљани, пре свега Немци, као једини рецепт за уздизање посрнулих европских економија и смањења јавних дугова засад виде отпуштања, смањења плата и повећање пореза, али аналитичари оцењују да ти резови не смањују дугове. Истраживање агенције Асошијетед прес о светској економији показало је да управо у земљама чланицама еврозоне које спроводе строге мере штедње долази до најбржег раста дугова.

У извештају „Праћење глобалне економије”, у којем су обухваћени показатељи 30 великих економија, потврђено је да строге мере штедње нису само болне, већ да могу бити и контрапродуктивне и чак увећати дужничко бреме неке земље.

Студија АП показује да су земље које су увеле строге мере штедње како би смањиле буџетске издатке на крају завршиле са повећаним дугом у односу на бруто домаћи производ (БДП), који представља најшире мерило економског производа.

Двогодишњи програм строге штедње у Грчкој имао је катастрофалне последице по грчку економију и изазвао протесте и немире. Владин дуг је у трећем кварталу 2011. био алармантних 159 одсто БДП, иако је годину дана раније био око 139 одсто.

У Ирској су плате средње класе снижене 15 одсто, а порез на продају повећан на 23 одсто, на највиши ниво у ЕУ, али је дуг те земље у трећем кварталу достизао 105 одсто економског производа, према 88 одсто годину дана раније. Португалија је у 2010. почела да повећава порезе и смањује пензије и плате у јавном сектору, али је њен дуг у трећем кварталу 2011. износио 110 одсто БДП, док је годину дана раније био на нивоу од 91 одсто БДП.

Норвешка, за разлику од тих земаља, има јаку економију и избегла је строге мере штедње, а њен дуг је смањен са 43,5 одсто у трећем кварталу 2010, на 39 одсто БДП у истом кварталу прошле године.

„Оно што је потребно Европи нису мере строге штедње, већ економске реформе”, сматра Пол Кристофер, главни инвестициони стратег у компанији „Велс Фарго едвајзерс”.

Једноставна математика показује зашто строга штедња може да повећа владин дуг. Ако кресање трошкова и повећање пореза гурну неку земљу у рецесију, БДП се смањује, што значи да дуг чак не мора ни да порасте да би постао процентуално већи и самим тим још већи узрок за слабљење економије.

„Нема сумње да је стратегија која је примењена у Грчкој, Португалији и Ирској допринела драматичном повећању укупног дужничког оптерећења у тим земљама”, указао је главни економиста у Центру за европске реформе у Лондону Сајмон Тифорд, преноси Танјуг. „Јачање јавних финансија је маратон, а не спринт и може бити остварено само у околностима здраве економске активности”.

Због тога, експерти истичу да би Европљани пре свега требало да се усмере на повећање привредног раста, нарочито узимајући у обзир тек објављену прогнозу Европске комисије која наводи да ће еврозона ове године запасти у благу рецесију од 0,3 одсто. Комисија је у претходној прогнози из новембра пројектовала јачање економије еврозоне у 2012. за 0,5 одсто, после прошлогодишњег раста од 1,4 одсто. Разлог промене прогнозе је то што Комисија сада очекује слабљење и економија Белгије, Шпаније, Италије, Кипра, Холандије и Словеније, а не само Грчке и Португалије. Већи укупан пад ограничиће привредна активност у Немачкој и Француској, у којима се очекује раст од 0,6 одсто, односно од 0,4 одсто.

----------------------------------------------

Кини прети криза

Пекинг – Економски раст у Кини би могао да се смањи, ако се не реформишу државни сектор и финансије, наводи се у извештају Светске банке, чије је делове јуче објавио амерички дневни лист „Волстрит џернал”, преноси Бета. Кинеска економија забележила је у последње три деценије раст од десет одсто, али се очекује да ће то бити смањено у следећих неколико година, што ће имати последице и за Кину и за остатак света.