Анџелина Џоли у Београду продала 12 карата

Приказивање редитељског првенца холивудске глумице Анџелине Џоли после много буке и осуде, а пре него да је већина грађана Србије видела филм, прошло је у четвртак без инцидената, али скоро и без публике. За прву пројекцију филма „У земљи крви и меда” у Београду продато је 12 карата. У готово празној сали биоскопа „Синеплекс” појавило се више новинара и фоторепортера него гледалаца.

За разлику од сарајевске премијере на којој је редитељка и сценаристкиња филма добила френетичан аплауз, у Београду је изостао црвени тепих а прва пројекција одржана је у „стидљивом” термину у три по подне.

– Биће више људи у другом термину у 23 и 20 – шалили су се разводници са малобројним гледаоцима.

– Дошао сам само да видим како глуме наши глумци. Само ме то интересује – казао је Павле Звицер, један од првих који је у Београду погледао филм који је изазвао негодовање јавности, медија и филмаџија у Србији, јер је, већина се слаже, једностран.

Мучне сцене ређају се једна за другом. Српске снаге су разуларена банда која ужива док убија сасвим беспомоћне и незаштићене цивиле укључујући и бебе. У логору држе муслиманке, силују их, туку и иживљавају се над њима на невероватне начине. У сали мук. И осмех, двапут: када српски генерал Небојша (Раде Шербеџија) објашњава сину, полицајцу Данијелу (Горан Костић) како су Срби срушили Аустроугарску монархију и победили Хитлера, и када је за једног убијеног бошњачког цивила неко у сали рекао: Бред Пит.

Љубавна прича између Данијела и Бошњакиње из логора, сликарке Ајле (Зана Марјановић) нису држале пажњу двојици гледалаца који после сат и по времена напуштају салу. На платну се настављају сцене у којима српске снаге убијају сваког ко им се нађе на путу и руше све пред собом, углавном уз осмех задовољства.

После нешто више од два сата од почетка, филм се завршава, али готово нико није расположен за коментаре.

– Ма, глупост – одмахује старији господин.

– Ја сам прошао све то и зато и кажем. Каква љубавна прича, овде су само Србе описали у лошем светлу.

Млади пар окреће леђа фоторепортерима: – Нисмо расположени.

Испоставља се да после толико коментара на невиђено, људи нису спремни да кажу шта осећају ни након што су погледали филм.

Једна гледатељка сматра да медији већ имају своје мишљење о филму, али ипак примећује:

– Само да вам кажем – срамота је да је у Београду само 12 људи дошло да погледа овај филм.

Истина, осим публике и новинара, на крај филма дошла су и два полицајца. Део јавности данима је уназад позивао да се „У земљи крви и меда” не прикаже у Србији, а страховало се и од упада националистичких организација. На срећу, прва београдска пројекција филма који месецима подиже температуру и узбуркује емоције, прошла је мирно.

– Не знам стварно што се диже толика прашина око овога, филм као филм – закључио је Звицер.