Куповина уз молитве

Од нашег специјалног извештача
ДУБАИ, јануара – У Дубаију је најпријатније бити у децембру и јануару. То је доба године када нема ни спомена о пакленим врућинама које прже овај емират у Персијском заливу (лети се признају  температуре само до 40 степени, иако је напољу као у рерни) и када је живот у земљи познатој по изузетно високом проценту влаге сношљив једино под јаком климатизацијом, уз купање у мору или брчкање на базенима. Друго, то је време разних славља (Божић, Нова година, а овога пута се потрефио и крај Бајрама) и "шопинг фестивала" који је Дубаи, по неким оценама, најбољу дјути-фри зону у свету, баш тих месеци, претворио у једну велику пијацу бескрајно атрактивну путницима "лудим за распродајама".

Откако је смишљено пре 11 година (15. фебруара 1996) да град од 20. децембра до 2. фебруара дише у знаку опште потрошње, доброг провода и врхунске забаве, групе странаца авионима слећу на велелепни међународни аеродром наоштрене да у што краћем року пазаре све и свашта по багателним ценама, али и да окусе сласти ноћног живота под окриљем ислама у чије се поре незадрживо увлаче западни стил и манири.

Овогодишњи потрошачки хепенинг – под мотом "Један свет, једна породица, један фестивал", који се одиграва у покривеним тржним центрима и лавиринту крцатом радњама уређеним као егзотични сукови, праћен низом спектакуларних музичких, модних, спортских и гастрономских догађаја и презентација на отвореном – према прогнозама организатора и највећег спонзора Дубаи фри-шопа, за 45 дана колико траје, има добре шансе да надмаши прошлогодишњи. Наиме, тада је више од два милиона туриста прокрстарило постојбином бедуина потрошивши расипнички домаће дирхаме, свакојаку другу конвертибилну валуту, путничке чекове и картице, у укупној вредности од милијарду долара.

Борба за престиж

Град, који туристички сладокусци сматрају арабијском верзијом Хонгконга и који је физички подељен воденим рукавцем на Деиру (старо језгро на источној страни) и Дубаи, испреплетен је мрежом од (засад) четрдесетак великих тржних центара са више од три хиљаде продавница. Оне су снабдевене потрепштинама "од игле до локомотиве", али ту су и радње са папреним ценама најчувенијих светских марки (од "Тифанија" до "Луја Витона"), огромне самопослуге, ресторани источно-западних и егзотичних кухиња, мирисне посластичарнице и кафетерије, антикварнице и биоскопи. Задржали су и, верни традицији и поднебљу, брижљиво дотеране мале радње, по моделу старих сукова, дућана (са златом, рибом, зачинима или само теписима), чији власници напросто обожавају да се ценкају са муштеријама. У овом граду, где доминира породица Мактум, све има боју новца – а трка за престиж беспоштедна је колико и борба за сваког новог или потенцијалног купца.

Градски центар Деира – са преко 340 продавница вешто повезаних са делом резервисаним за забаву и уживање у добром залогају, скројен по угледу на оне из Северне Америке или Јужне Африке, првенац у читавој серији "шопинг молова" којима данас "робује" Дубаи – подигнут је новембра 1995. године. Сваки нови који је потом сазидан бацао је у засенак претходни, било по величини и изгледу, било по садржајима или ексклузивности. На тој листи свакако су "Бурџум центар", који од почетка продуцира "крем де ла крем" врхунску моду, "Меркато", подигнут у ренесансном стилу у којем сваки кутак одише или подражава дух и шарм Италије, Француске и Шпаније, јединствени "Вафи град", архитектонски бисер и својеврсна икона Дубаија, грађен у облику пирамиде, или, рецимо, тржни центар "Емирати" са чудесним додатком, покривеним ски-теренима, незамисливим и неспојивим за овдашње тло и климу…..

Царство шест земаља

Најупечатљивији утисак засад ипак оставља Ибн Батута центар, назван по славном арабијском истраживачу и путнику из 14. века. Смештен на атрактивној локацији, близу Медија центра, одакле се пружа поглед на џиновски хотелско-стамбени водени комплекс у облику палме, "Батута" је скуп од шест повезаних, раскошно декорисаних и осликаних холова, подигнутих у стилу земаља (Андалузије, Туниса, Египта, Персије, Индије и Кине) које је у прошлости обишао рођени Мароканац, а чије се бритке изреке, са његовим ликом, врте на огромном платну у "Кући мудрости" на главном улазу у центар. Дан није довољан да се све што је под тим сводовима само разгледа (без задржавања по радњама или ресторанима) у једном потезу. И један обилазак није довољан за изрицање коначног суда шта делује импресивније на улазима у "другу земљу": реплика потонуле кинеске џунке, осам метара висок сат на постољу у облику индијског слона, прекрасна купола персијских шара, египатски подни мозаик или капија тунишанске пијаце.

И ту, као и у свим другим тржним центрима Дубаија, постоје специјалне просторије за припрему (умивање) и молитву. Свети обредни тренутак, резервисан за џамије, може тако да се обавља (из практичних разлога) и у новом окружењу уз глас мујезина који се чује са разгласа.

Тако, из дана у дан, док верници повремено праве предах молећи се Алаху,  потрошачки стампедо се наставља до поноћи – када продавнице спуштају ролетне и закључавају врата.