Плашим се да се све разуме

Фест би требало да буде мало оригиналнији у отварању. Боље би било да је отворен филмом који сам радио о Менцлу, и да смо Менцл и ја фестивал прогласили отвореним – поручује у свом стилу, кроз смех, редитељ Пуриша Ђорђевић у разговору за наш лист, поводом новог филма „Плашим се да се све разуме”, који је приказан синоћ у Дому омладине.

Када се зовете Младомир, и имате енергију попут Ђорђевића, не чуди што се и у 88. години понашате као младић. Наш редитељ је на Фесту представио нови филм, документарац о Јиржију Менцлу и његовом раду на опери „Заљубљен у три наранџе” коју је режирао у Народном позоришту.

У овом филмском есеју, о сусрету два уметника који се дотичу својих каријера, Ђорђевић је пратио Менцла и његов начин рада, а истиче да је најважније што је форму документарног филма разбио љубавним причама.

– У овом мом филму мешају се три љубавне приче: једна Менцлова, друга моја, а трећа Сергеја Прокофјева која се крије у музици коју је компоновао. Једну секвенцу посветио сам Бохумилу Храбалу, писцу „Строго контролисаних возова”. Тај филм Менцлу је донео Оскара, а мени је његов омиљени.

Стварање филма у монтажи није лако, признаје Ђорђевић, и сваки редитељ има страх од монтаже, са чим се слаже и Менцл, а чега су се дотакли у филму:

– За време пробне пројекције „Оклопњаче Потемкин”, Ејзенштајн је устао и отрчао у пројекциону кабину и изменио неколико кадрова у последњој ролни. Редитељ никада није сигуран у монтажу свог филма. Познат је случај Годара који није почињао монтажу док три дана није провео гледајући материјал.

Познанство Ђорђевића и Менцла траје 50 година, и све то време, један другог уче животу и уметности. Наш редитељ каже да је Менцл хладнокрван из разлога што је имао велико искуство. Поред филмова, постављао је и опере у Чешког, Италији, Немачкој...

– Нежно се обраћа певачима када их учи како треба да држе руке на сцени. Од Менцла сам научио и како треба бити посвећен текстовима, јер ми је причао како је радио сценарија према романима Храбала. У филму имам фотографије на којима се види како Храбал у кафани „Златни тигар”, уз неколико чаша пива, далеко од гостију, пише текстове – каже наш саговорник којем је Менцл открио и тајну Храбалове трагедије.

Наиме, Храбал није погинуо хранећи голубове на петом спрату зграде у којој је живео.

– Изгубио је жену коју је волео, а пошто је остао сам предао се цигаретама и пићу, и тако нестао са сцене најлепше литературе.

На питање како је Менцл задовољан филмом, Ђорђевић одговара:

– Кратко је рекао: „Пуриша је блесав”.

----------------------------------------------

Јагње за рођендан

– Од гледања филмова, једина већа забава на Фесту јесте са гостима у кафанама и ресторанима. Нисам често био на тим забавама јер нисам знао енглески језик – признаје Ђорђевић, али сада, када има филм о Менцлу који је у Београду, пре неко вече дружили су се у једном ресторану.

– Менцл је био са женом и ћерком која има тек неколико година. Знао сам да му је тај дан рођендан и да је навршио 70 година. У једној радњи нашао сам малу статуу јагњета коју сам му дискретно поклонио. У његовом стилу, рекао ми је: „Нисам знао да ми је данас рођендан”.

----------------------------------------------

Менцл: Савремени филм је суров

Гост Феста, чешки оскаровац Јиржи Менцл изјавио је да је савремени светски филм изгубио саосећање и постао превише суров.

– Што више време пролази, филмови су све суровији. Ценим оне ауторе који могу да прођу без тих драматичних сцена насиља. Када то упоредим са филмовима од пре педесет година, онима на којима сам ја учио да снимам, видим да је изгубљено саосећање – истакао је Менцл, који је упознат са најновијом продукцијом: допада му се „Глумац”, а у, како каже, „пристојне филмаџије” убраја Александера Пејна и Вудија Алена.