Џиновска кобасица

Турија – Маса света са разних страна сјатила се јуче у Турију, типично бачко ушорено село вредних паора и надалеко чувених мајстора за припрему кобасице и разних других месних прерађевина по старинским рецептима. Тако је то сваког последњег фебруарског викенда, ево већ 28 година, од када је утемељена „Кобасицијада“ – велика туристичко-привредна манифестација, која је овога пута окупила тридесетак хиљада посетилаца. Поред гостију из свих крајева Србије, стигло је и на десетине туристичких група из Мађарске, Словачке, Чешке, Украјине, Хрватске..

Централни догађај ове тродневне светковине био је представљање џиновске кобасице дугачке „циглих два километра и приде још 28 метери“ (за метар дуже него лане) и тешке око две и по тоне. Такву „кобају“ још нико никада и нигде није направио. Ипак, Туринци по томе још нису добили место у Гинисовој књизи рекорда, јер комисија која би требало да измери и озваничи њихову „рекордерку“ за тај посао тражи подоста новца. Но, и поред свега, домаћини знају да им нема премца на кугли земаљској.

– Чули смо да су Кинези кадгод направили кобасицу од `иљаду и нешто метери и да су по томе ушли међ` гинисовце. Ал` то је било само једаред и никада више. Кол`ку год да они направе, ми можемо барем два метра дужу. И укуснију, дакако, у инат. Та ваљда већ сви знаду да је наше село светска престоница кобасичара – прича Мирослав Медурић Чика, под чијим руководством је, од четвртка до јуче ујутро, „надевана“ рекордерка. У послу је учествовало дванаест искусних мајстора, и још толико њихових помоћника, који су у сменама непрестано радили пуних 120 сати.

У гигантској туринској кобасици нашло се самлевено месо од 35 товљеника као и око 300 килограма белог и црног лука, бибера, паприке, соли и разних других зачина.

А када је та мегакобасица, у једном комаду, сложена у две велике прохромске каде, смештене у контејнер и обавијене пластичном фолијом (како би све било у складу са ХАССАП стандардом), тешким трактором довучена у центар села, гурмани су, у општој гужви, здушно почели њено скраћивање. За непуна два сата распродата је, до последњег центиметра, по цени од 450 динара за метар, што приближно одговара једном килограму. Ништа мања јагма није владала ни на тридесетак штандова, постављених дуж главног сеоског сокака, где су се, поред свежих кобасица, продавале и одимљене и просушене, у мањој или већој мери. У понуди су биле и огромне количине тек сазрелог кулена, печенице, шунке, сланине. Цене су биле прихватљиве за свачији џеп, а према проценама организатора посетиоци су у петак и јуче пазарили више од једног вагона разноразних месних прерађевина. Уз обиље разних гулаша, паприкаша, роштиља, печења и још којекаквих „шпеција“ од меса, на продајним местима нашле су се и разноразне шећерлеме, грнчарија, играчке, сва могућа кинеска роба, па сир, кајмак и штрикераји са Златибора, квалитетна фрушкогорска вина, шумадијска домаћа шљивовица, ртањски мед и лековити чајеви...

Према речима Иштвана Тота Пићуке, организационог секретара „Кобасицијаде“, овдашња кобасица већ поодавно носи примат својеврсне робне марке, познате и изван Србије, а питање је дана када ће и званично добити знак „Најбоље из Војводине.“ Наш саговорник додаје још да неколико десетина домаћинства из Турије већ годинама редовно испоручују велике количине сушене кобасице, али и кулена, трговинским фирмама у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду. Ускоро ће се, најављује, сувомеснати деликатеси из овог села наћи и на тржишту земаља у окружењу.

Снажан печат укупном амбијенту овог својеврсног саборовања у славу доброг залогаја и народских мрсних специјалитета, дало је и неколико културно-уметничких ансамбала који су се, распевани и разиграни, од раног јутра до касно у ноћ смењивали на великој бини у центру села. Тако ће, очекују организатори „Кобасицијаде“, потрајати и данас, када се, такође, очекује неколико хиљада посетилаца.