Темпирана бомба

Коначно – и то се догодило. Баш као и у свакој развијеној тржишној земљи. На политички потрес, какав је био пре неку ноћ са избором новог председника Скупштине, праћен вишемесечном кризом у састављању новог кабинета владе, реаговала је Београдска берза. Акције највећих и најбољих домаћих предузећа изгубише пола милијарде евра на вредности за само jedan дан. Инвеститори су се уплашили нечега. Они су, познато је, бојажљивији од срне. Чим негде нешто шушне, осим ако нису спремни на коцкање и шпекулације, креће у бежанију. Повлаче паре. Макар и губили. А да ли ће се и када вратити…?

Следећи финансијски узнемирујући дамар дошао је с девизног тржишта. Да Народна банка Србије није интервенисала са, наоко скромних, али упозоравајућих, 37 милиона евра, курс динара пао би осетније од уобичајених неколико десетина пара.

Шта ће се догађати ових дана, остаје да се види, али не треба изгубити из вида чињеницу да курс евра увек има узлазну линију са сваким новим изборима. Због чега? Грађани у тим временима понашају се, сасвим рационално – чувају девизе и купују их за сваки слободни динар. За не дај боже. Сада смо поново тамо где смо били, ако се неко чудо не догоди па нам неко подари нову владу, где смо били јесенас. И курс полако, али сигурно креће навише.

Да ли ће се и колико то његово пузање одразити на цене, које такође прете као каква темпирана бомба, не зависи много од напора усамљене НБС колико од многих психолошких фактора наших, али и иностраних привредника. Инфлаторна очекивања, нажалост, поново јачају, а то, упозоравају економисти, није нити може бити добар сигнал бар у наредних шест месеци. У таквим околностима раст камата, због политичких и других ризика, не само због рогушења Европе на избор радикала, Томислава Николића, за председника парламента, већ и услед старих, а неиспуњених обећања, само је питање – дана. О неизвесности званој нова резолуција Савета безбедности УН о Косову и Метохији да се и не говори.

У тим и таквим околностима Србија је пре на путу нових избора него до састављања нове владе, до чијег је конституисања остало свега неколико дана. Тачније, 14. маја у поноћ пада законска завеса на последње изборе.

Да ли само због тога, тек код нас створила се некаква чудна нада – да би нам готово сви проблеми били као руком однесени да, ето, добијемо било какву владу. Као да би у страшној временској, политичкој и свакој другој изнудици скрпљени кабинет састављен од завађене (демо)кратске коалиције био некаква гаранција за решавање већине наших проблема.