Јагма око Беле куће

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 21. јануара – Американце је почела да тресе политичка грозница, која обећава да ће се претворити у најдужи и најделикатнији изборни маратон новије историје, не само националне него и интернационалне. Иако је до гласања о наследнику Џорџа Буша на месту председника остало још безмало пуне две године, до новембра 2008, овде је просто завладала помама да се већ сада открију извесне "превратничке могућности" тог националног изјашњавања.
Може ли кормило Америке, први пут у њеној повести, да пређе у руке жене или црнца – питање је којим се објашњава појачано и прилично "раноранилачко" узбуђење. Кандидати за такав преокрет већ су изашли "на црту": претензију да стане на чело суперсиле јуче је потврдила Хилари Клинтон (59), њујоршка сенаторка и бивша "прва дама", а нешто пре ње је сличну амбицију исказао и илинојски сенатор, син Кенијца и Американке, Барак Обама (45).

Оригиналне појаве

Обоје су чланови Демократске партије, која би после недавног изборног преузимања надмоћи у парламенту хтела да освоји и извршну власт. Обоје су и оригиналне појаве.

Хилари је једина "прва дама" која се домогла места у Сенату, конгресном дому где је Барак једини црнац. Евентуалном победом било кога од њих двоје на председничким изборима, на амерички врх би први пут стао представник неке политичке мањине – "нежнијег" пола или афричког порекла.

Истраживања показују да је већина Американаца сада спремна за раскид с традицијом да им из Беле куће диригује искључиво мушкарац, белац европских корена. Томе у прилог говоре и околности да први пут Представничким домом председава жена, демократа Ненси Пелоси, и да се  други пут узастопно на челу америчке дипломатије налази црнац – Кондолиза Рајс после Колина Пауела.

Пре изласка на двобој с републиканским ривалом, Хилари и Барак морају да савладају конкуренте у сопственој странци, па и један другога. Међу члановима партије, Хилари има више него убедљиву премоћ, више него двоструко већу од Барака, али њему веће шансе дају резултати анкета шире јавности.

Разликују се и у стилу. Она има јак фронт идеолошких и присталица и противника, а њему су склони припадници разних струја, присталице "свежих ликова". Њен фонд за кампању је тренутно, кажу, и неупоредиво већи (14 милиона преосталих од  новембарске трке за сенаторски реизбор) него његов (чији се износ не наводи а који управо повећава милијардер Сорос). Обома је циљ да до страначког изјашњавања скупе по 75 милиона, наводи "Њујорк тајмс".

Скептици, каквих је поприлично, сматрају да ће и Хилари и Барак повећати "егзотику" избора у којима ће победити – неко трећи. Налазе да ће се њој као "превелики терет" испоставити: сексуална афера њеног мужа, бившег председника, Била Клинтона с Моником Левински, као и околност да би се њеном победом исти брачни пар вратио у Белу кућу, а тиме и продужио "династијски тренд" који су успоставили Бушови (отац и син). Хроничари истичу да би њено ступање на чело државе означило дуги период, од готово четврт века, владавине само те две породице, које се наизменично смењују.

Бараку се као "мана" наводи, уз остало, и то што му је средње име – Хусеин, презиме недавно погубљеног "оличења зла" у Ираку. Наденуо му га је отац, Кенијац муслиманске вере, од кога се Баракова мајка развела и поново удала за муслимана – Индонежанина, док јој је син постао члан протестантске Уједињене Христове цркве.

Један од најзанимљивијих њихових дуела могао би да се одигра у савезној држави Илиноис пошто је он (рођен на Хавајима) ту сенатор док је то њен завичај. Илиноис је, иначе, нама познат и по највећој концентрацији српске дијаспоре а чији је представник Род Благојевић гувернер те државе.

Мноштво ривала

Али, за Белом кућом влада права јагма, чији домети превазилазе публицитет засад углавном посвећен феноменима Хилари и Барака. Само унутар њихове странке, као конкуренти им се помињу – кандидати за председника и потпредседника на прошлим изборима, Џон Кери и Џон Едвардс, затим гувернери Ајове и Новог Мексика, Том Вилсак и Бил Ричардсон, конгресмен из Охаја Денис Кусинић (син имигранта – Хрвата), као и сенатори из Делавера и Конектиката, Џозеф Бајден и Кристофер Дод, па и Клинтонов потпредседник Ал Гор који је председничке изборе 2000. године изгубио после познатог "добројавања" гласова на Флориди…

Међу претендентима за наставак републиканске власти у Белој кући за фаворите важе моћни сенатор из Аризоне Џон Мекејн (70) и бивши градоначелник Њујорка Рудолф Ђулијани (62). Обојица имају и ратни педигре: први као борац и заробљеник у Вијетнаму, други – као енергични лидер у отклањању последица терористичког удара на њујоршки Светски трговински центар 11. септембра 2001.

Поједини републиканци такође истичу да би могли и по оригиналности да се надмећу с демократама. Па кажу, тако, да би у Кондолизи Рајс (52) могли да сједине особености Хилари Клинтон и Барака Обаме – генерацијски је између њих, а представница је и жена и црнаца.

У таквим приликама очекује се кампања преиспитивања америчких спремности на суштинске новине у државној хијерархији. Могла би, чак, да буде далекосежнија од самог финалног дуела.