Jagma oko Bele kuće

Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 21. januara – Amerikance je počela da trese politička groznica, koja obećava da će se pretvoriti u najduži i najdelikatniji izborni maraton novije istorije, ne samo nacionalne nego i internacionalne. Iako je do glasanja o nasledniku Džordža Buša na mestu predsednika ostalo još bezmalo pune dve godine, do novembra 2008, ovde je prosto zavladala pomama da se već sada otkriju izvesne "prevratničke mogućnosti" tog nacionalnog izjašnjavanja.
Može li kormilo Amerike, prvi put u njenoj povesti, da pređe u ruke žene ili crnca – pitanje je kojim se objašnjava pojačano i prilično "ranoranilačko" uzbuđenje. Kandidati za takav preokret već su izašli "na crtu": pretenziju da stane na čelo supersile juče je potvrdila Hilari Klinton (59), njujorška senatorka i bivša "prva dama", a nešto pre nje je sličnu ambiciju iskazao i ilinojski senator, sin Kenijca i Amerikanke, Barak Obama (45).

Originalne pojave

Oboje su članovi Demokratske partije, koja bi posle nedavnog izbornog preuzimanja nadmoći u parlamentu htela da osvoji i izvršnu vlast. Oboje su i originalne pojave.

Hilari je jedina "prva dama" koja se domogla mesta u Senatu, kongresnom domu gde je Barak jedini crnac. Eventualnom pobedom bilo koga od njih dvoje na predsedničkim izborima, na američki vrh bi prvi put stao predstavnik neke političke manjine – "nežnijeg" pola ili afričkog porekla.

Istraživanja pokazuju da je većina Amerikanaca sada spremna za raskid s tradicijom da im iz Bele kuće diriguje isključivo muškarac, belac evropskih korena. Tome u prilog govore i okolnosti da prvi put Predstavničkim domom predsedava žena, demokrata Nensi Pelosi, i da se  drugi put uzastopno na čelu američke diplomatije nalazi crnac – Kondoliza Rajs posle Kolina Pauela.

Pre izlaska na dvoboj s republikanskim rivalom, Hilari i Barak moraju da savladaju konkurente u sopstvenoj stranci, pa i jedan drugoga. Među članovima partije, Hilari ima više nego ubedljivu premoć, više nego dvostruko veću od Baraka, ali njemu veće šanse daju rezultati anketa šire javnosti.

Razlikuju se i u stilu. Ona ima jak front ideoloških i pristalica i protivnika, a njemu su skloni pripadnici raznih struja, pristalice "svežih likova". Njen fond za kampanju je trenutno, kažu, i neuporedivo veći (14 miliona preostalih od  novembarske trke za senatorski reizbor) nego njegov (čiji se iznos ne navodi a koji upravo povećava milijarder Soros). Oboma je cilj da do stranačkog izjašnjavanja skupe po 75 miliona, navodi "Njujork tajms".

Skeptici, kakvih je poprilično, smatraju da će i Hilari i Barak povećati "egzotiku" izbora u kojima će pobediti – neko treći. Nalaze da će se njoj kao "preveliki teret" ispostaviti: seksualna afera njenog muža, bivšeg predsednika, Bila Klintona s Monikom Levinski, kao i okolnost da bi se njenom pobedom isti bračni par vratio u Belu kuću, a time i produžio "dinastijski trend" koji su uspostavili Bušovi (otac i sin). Hroničari ističu da bi njeno stupanje na čelo države označilo dugi period, od gotovo četvrt veka, vladavine samo te dve porodice, koje se naizmenično smenjuju.

Baraku se kao "mana" navodi, uz ostalo, i to što mu je srednje ime – Husein, prezime nedavno pogubljenog "oličenja zla" u Iraku. Nadenuo mu ga je otac, Kenijac muslimanske vere, od koga se Barakova majka razvela i ponovo udala za muslimana – Indonežanina, dok joj je sin postao član protestantske Ujedinjene Hristove crkve.

Jedan od najzanimljivijih njihovih duela mogao bi da se odigra u saveznoj državi Ilinois pošto je on (rođen na Havajima) tu senator dok je to njen zavičaj. Ilinois je, inače, nama poznat i po najvećoj koncentraciji srpske dijaspore a čiji je predstavnik Rod Blagojević guverner te države.

Mnoštvo rivala

Ali, za Belom kućom vlada prava jagma, čiji dometi prevazilaze publicitet zasad uglavnom posvećen fenomenima Hilari i Baraka. Samo unutar njihove stranke, kao konkurenti im se pominju – kandidati za predsednika i potpredsednika na prošlim izborima, Džon Keri i Džon Edvards, zatim guverneri Ajove i Novog Meksika, Tom Vilsak i Bil Ričardson, kongresmen iz Ohaja Denis Kusinić (sin imigranta – Hrvata), kao i senatori iz Delavera i Konektikata, Džozef Bajden i Kristofer Dod, pa i Klintonov potpredsednik Al Gor koji je predsedničke izbore 2000. godine izgubio posle poznatog "dobrojavanja" glasova na Floridi…

Među pretendentima za nastavak republikanske vlasti u Beloj kući za favorite važe moćni senator iz Arizone Džon Mekejn (70) i bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani (62). Obojica imaju i ratni pedigre: prvi kao borac i zarobljenik u Vijetnamu, drugi – kao energični lider u otklanjanju posledica terorističkog udara na njujorški Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001.

Pojedini republikanci takođe ističu da bi mogli i po originalnosti da se nadmeću s demokratama. Pa kažu, tako, da bi u Kondolizi Rajs (52) mogli da sjedine osobenosti Hilari Klinton i Baraka Obame – generacijski je između njih, a predstavnica je i žena i crnaca.

U takvim prilikama očekuje se kampanja preispitivanja američkih spremnosti na suštinske novine u državnoj hijerarhiji. Mogla bi, čak, da bude dalekosežnija od samog finalnog duela.