Шест дана подводне потраге за настрадалим

Напољу је било минус 15, у води испод леда свега два степена Целзијуса. У таквим условима рониоци Жандармерије шест дана тражили су тело Момчила Николића (38) из Бајине Баште, кога је 12. фебруара, када је изашао испред аутомобила да осмотри рашчишћавање завејаног пута, захватила лавина и бацила у језеро Перућац. Рониоци су сутрадан били на лицу места, одлучни да на остану на терену док не пронађу тело настрадалог.

– Реч је о скоро вертикалној литици високој више стотина метара, нагиб сигурно износи 70 степени, изнад пута и у дубини језера. Тамо и у летњим условима директне сунчеве светлости има два сата дневно, зими скоро да је и нема. Од једног старијег мештанина чули смо да се, колико он памти, само још једном пре ове ванредне ситуације заледило цело језеро – каже мајор Александар Кикош, руководилац Ронилачког центра Жандармерије.

На извршењу овог задатка ангажован је тим од 11 припадника ове специјализоване јединице. Сваког јутра ручно су разбијали лед на језеру који се током ноћи обнављао. Организовани су им смештај и храна, уз помоћ командира Полицијске станице Бајина Башта Бојана Ђорђевића, која је премашивала његове професионалне обавезе према рониоцима.

– Највећи проблем је била хладна вода. Регулатор, уређај за довод ваздуха, ледио се па су многи зарони морали да буду прекинути. Зарони су трајали од 15 до 30 минута, а поређења ради у топлијим периодима године под водом се остаје и по сат и по. Најхладније је било на рукама, носимо рукавице, али танке, да бисмо могли да рукујемо опремом. Видљивост у води је била прилично добра, а користили смо и батеријске лампе. Уз помоћ тега и ужета направи се својеврсна стаза од обале до нашег чамца, односно бове. Уз то уже се креће ронилац. Када прође стазу, она се паралелно помера да неки део дна не би био прескочен – објашњава мајор Игор Грцић, командир ронилачког вода.

Настрадали Николић је пронађен на дубини од 45 метара, на самој ивици процењеног поља које је захватила лавина, на око 40 метара од обале. Рониоци су на овом задатку под водом провели укупно око седам сати.

– У ситуацији каква је била на Перућцу, због великог нагиба терена ни сонар не би помогао. За наш посао много би значило када бисмо имали такозвани ров (ROV – remote operating vehicle), мало подводно возило–ронилицуопремљену камерама, којим се управља даљински са обале или из чамца – каже Александар Кикош.

Роњење под ледом спада у најсложеније подводне активности. Лед се ломи колико је могуће или се бар направи отвор за зарон. Пошто лед онемогућава слободан изрон у случају опасности, ронилац је везан ужетом којим га могу извући на површину, док је његов колега, са опремом на себи, у приправности у чамцу. Користе се такозвана сува одела намењена за ове задатке. Постоје и грејачи одела на батерије, али их у Жандармерији за сада немају, као ни квалитетне системе везе између рониоца и њихових колега изван воде.

М. Галовић