У минус – због развоја

Не постоји ниједна назнака да ће Србија имати проблема с финансирањем минуса у буџету у овој години”, тврди за „Политику”. Душан Никезић, државни секретар у Министарству финансија.

–Захваљујући резервама готовине којима располажемо и позитивног односа финансијских инвеститора према Србији, минус у буџету биће у целини уложен у инфраструктурне пројекте, развој пољопривреде и подстицаје привреди.

Како ће Влада ове године године обезбедити чак 5,1 милијарду евра за финансирање буџетског дефицита и оплату камата?

На начин који је предвиђен буџетом за 2012. годину, у којем је детаљно представљен план финансирања. Тиме се обезбеђује да целокупан износ задужења буде уложен у будућност земље и повећање животног стандарда грађана.

Зашто не признајете процене Фискалног савета?

Нисам рекао да не признајем процене Фискалног савета и сигуран сам да ниједан званичник Министарства не би дао такву изјаву. Посебно ако се има у виду да је Фискални савет основан на предлог Министарства финансија у мандату ове владе и данас представља једну од најзначајнијих институција у фискалном систему земље. С пажњом анализирамо све извештаје и препоруке Савета и уграђујемо их у економску политику земље. Управо је на основу пројекције раста од 1,5 одсто, коју је средином новембра објавио Фискални савет, Влада припремила буџет за 2012. годину. Такође, Влада је прихватила и препоруку Фискалног савета да дефицит буџета буде 4,25 одсто, што је ниже од фискалног правила, а како се не би угрозило фискално правило о висини јавног дуга.

Ако кажете да поштујете институцију Фискалног савета, ша ћете као државни секретар у Министарству финансија учинити да бисте испоштовали њихове препоруке?

Приликом израде буџета за 2012. годину коришћена је већ поменута пројекција раста ММФ-а и Фискалног савета од 1,5 одсто, која је недавно коригована на 0,5 одсто, због погоршања економске ситуације у еврозони. У датим околностима Министарство финансија спроводи једини механизам који има на располагању како би се остварио планирани дефицит, а то је смањење јавне потрошње кроз уштеде на дискреционим расходима. Оваква политика договорена је недавно и с представницима ММФ-а и обезбеђује поштовање фискалних правила и одговоран однос Владе у трошењу средстава у условима потенцијалног смањења привредне активности.

Да лии после процене ММФ-а да ће привредни раст бити 0,5 одсто тврдите да ће бити 1,5 процената?

Треба имати у виду да Србија има додатну резерву за раст привредне активности у овој години која се огледа у почетку серијске производње у „Фијату“и операционализацији значајних производних инвестиција реализованих у прошлој години. Коначно, економска политика сваке земље, па и Србије, утврђује се буџетом и не може се мењати месечно или недељно на основу појединачних индикатора и саопштења, јер би се на тај начин створила неизвесност, како за привреду и инвеститоре, тако и за грађане, а што је најопасније за макроекономску стабилност земље. Неопходно је утврдити тренд у економским кретањима и на основу тога кредибилним системским мерама кориговати економску политику. То ће бити могуће најраније након објављивања кварталних резултата.

Забрињавају ли вас упозорења из последњег извештаја Фискалног савета по којима до 2015. године јавни дуг Србије може да достигне 60 одсто бруто домаћег производа?

Не забрињавају,јер се односе на песимистички сценарио у коме влада не предузима било какве мере усмерене на смањење дефицита и јавног дуга, а евидентно је да ова влада то већ чини и наставља да одговорно води економску политику. То је потврдио и ММФ у свом последњем извештају,позитивно оцењујући начин на који је влада активним мерама предупредила негативне ефекте смањеног раста привредне активности у другој половини 2011. године.

Аница Телесковић

-----------------------------------------------------------

Ускладићемо процене јавног дуга

Како је дошло до различитих процена висине државног дуга? НБС има једну, Фискални савет другу, а Министарство финансија трећу процену?

Постоје разлике у дефиницији, али и методологији обрачуна учешћа јавног дуга у БДП-у, што је уочио и Фискални савет и крајем прошле недеље упутио Министарству финансија предлог да се усклади регулатива везана за висину јавног дуга. Министарство финансија даје пуну подршку овој иницијативу која ће обезбедити да се кроз стручну расправу утврди јединствена дефиниција и методологија обрачуна јавног дуга, која би била усклађена и са међународним стандардима.

На основу закона, крајем 2011. јавни дуг је 1.513,8 милијарди динара, односно 14,47 милијарди евра. Јавни дуг је на крају јануара ове године био 1.534,8 милијарди динара. У односу на крај 2011. године остао је на истом нивоу у еврима и износио 43,2 одсто БДП-а. Имајући у виду да је Србија у септембру 2011. године емитовала еврообвезнице у вредности од милијарду америчких долара и тиме омогућила финансирање обавеза у 2012. години и да су та средства и даље расположива на девизним рачунима Србије, нето наш дуг на крају 2011. године износио је 41,4, а на крају јануара 2012. године 39,8 одсто БДП-а.