U minus – zbog razvoja

Ne postoji nijedna naznaka da će Srbija imati problema s finansiranjem minusa u budžetu u ovoj godini”, tvrdi za „Politiku”. Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

–Zahvaljujući rezervama gotovine kojima raspolažemo i pozitivnog odnosa finansijskih investitora prema Srbiji, minus u budžetu biće u celini uložen u infrastrukturne projekte, razvoj poljoprivrede i podsticaje privredi.

Kako će Vlada ove godine godine obezbediti čak 5,1 milijardu evra za finansiranje budžetskog deficita i oplatu kamata?

Na način koji je predviđen budžetom za 2012. godinu, u kojem je detaljno predstavljen plan finansiranja. Time se obezbeđuje da celokupan iznos zaduženja bude uložen u budućnost zemlje i povećanje životnog standarda građana.

Zašto ne priznajete procene Fiskalnog saveta?

Nisam rekao da ne priznajem procene Fiskalnog saveta i siguran sam da nijedan zvaničnik Ministarstva ne bi dao takvu izjavu. Posebno ako se ima u vidu da je Fiskalni savet osnovan na predlog Ministarstva finansija u mandatu ove vlade i danas predstavlja jednu od najznačajnijih institucija u fiskalnom sistemu zemlje. S pažnjom analiziramo sve izveštaje i preporuke Saveta i ugrađujemo ih u ekonomsku politiku zemlje. Upravo je na osnovu projekcije rasta od 1,5 odsto, koju je sredinom novembra objavio Fiskalni savet, Vlada pripremila budžet za 2012. godinu. Takođe, Vlada je prihvatila i preporuku Fiskalnog saveta da deficit budžeta bude 4,25 odsto, što je niže od fiskalnog pravila, a kako se ne bi ugrozilo fiskalno pravilo o visini javnog duga.

Ako kažete da poštujete instituciju Fiskalnog saveta, ša ćete kao državni sekretar u Ministarstvu finansija učiniti da biste ispoštovali njihove preporuke?

Prilikom izrade budžeta za 2012. godinu korišćena je već pomenuta projekcija rasta MMF-a i Fiskalnog saveta od 1,5 odsto, koja je nedavno korigovana na 0,5 odsto, zbog pogoršanja ekonomske situacije u evrozoni. U datim okolnostima Ministarstvo finansija sprovodi jedini mehanizam koji ima na raspolaganju kako bi se ostvario planirani deficit, a to je smanjenje javne potrošnje kroz uštede na diskrecionim rashodima. Ovakva politika dogovorena je nedavno i s predstavnicima MMF-a i obezbeđuje poštovanje fiskalnih pravila i odgovoran odnos Vlade u trošenju sredstava u uslovima potencijalnog smanjenja privredne aktivnosti.

Da lii posle procene MMF-a da će privredni rast biti 0,5 odsto tvrdite da će biti 1,5 procenata?

Treba imati u vidu da Srbija ima dodatnu rezervu za rast privredne aktivnosti u ovoj godini koja se ogleda u početku serijske proizvodnje u „Fijatu“i operacionalizaciji značajnih proizvodnih investicija realizovanih u prošloj godini. Konačno, ekonomska politika svake zemlje, pa i Srbije, utvrđuje se budžetom i ne može se menjati mesečno ili nedeljno na osnovu pojedinačnih indikatora i saopštenja, jer bi se na taj način stvorila neizvesnost, kako za privredu i investitore, tako i za građane, a što je najopasnije za makroekonomsku stabilnost zemlje. Neophodno je utvrditi trend u ekonomskim kretanjima i na osnovu toga kredibilnim sistemskim merama korigovati ekonomsku politiku. To će biti moguće najranije nakon objavljivanja kvartalnih rezultata.

Zabrinjavaju li vas upozorenja iz poslednjeg izveštaja Fiskalnog saveta po kojima do 2015. godine javni dug Srbije može da dostigne 60 odsto bruto domaćeg proizvoda?

Ne zabrinjavaju,jer se odnose na pesimistički scenario u kome vlada ne preduzima bilo kakve mere usmerene na smanjenje deficita i javnog duga, a evidentno je da ova vlada to već čini i nastavlja da odgovorno vodi ekonomsku politiku. To je potvrdio i MMF u svom poslednjem izveštaju,pozitivno ocenjujući način na koji je vlada aktivnim merama predupredila negativne efekte smanjenog rasta privredne aktivnosti u drugoj polovini 2011. godine.

Anica Telesković

-----------------------------------------------------------

Uskladićemo procene javnog duga

Kako je došlo do različitih procena visine državnog duga? NBS ima jednu, Fiskalni savet drugu, a Ministarstvo finansija treću procenu?

Postoje razlike u definiciji, ali i metodologiji obračuna učešća javnog duga u BDP-u, što je uočio i Fiskalni savet i krajem prošle nedelje uputio Ministarstvu finansija predlog da se uskladi regulativa vezana za visinu javnog duga. Ministarstvo finansija daje punu podršku ovoj inicijativu koja će obezbediti da se kroz stručnu raspravu utvrdi jedinstvena definicija i metodologija obračuna javnog duga, koja bi bila usklađena i sa međunarodnim standardima.

Na osnovu zakona, krajem 2011. javni dug je 1.513,8 milijardi dinara, odnosno 14,47 milijardi evra. Javni dug je na kraju januara ove godine bio 1.534,8 milijardi dinara. U odnosu na kraj 2011. godine ostao je na istom nivou u evrima i iznosio 43,2 odsto BDP-a. Imajući u vidu da je Srbija u septembru 2011. godine emitovala evroobveznice u vrednosti od milijardu američkih dolara i time omogućila finansiranje obaveza u 2012. godini i da su ta sredstva i dalje raspoloživa na deviznim računima Srbije, neto naš dug na kraju 2011. godine iznosio je 41,4, a na kraju januara 2012. godine 39,8 odsto BDP-a.