Расписани избори за ректора

Савет Универзитета у Београду расписао је јуче изборе за ново руководство најстаријег и највећег српског универзитета. Како је новинарима уочи почетка седнице рекао актуелни ректор др Бранко Ковачевић, најозбиљнији кандидати требало би да буду др Владимир Костић, директор Института за неурологију, и декан Медицинског факултета др Владимир Бумбаширевић.

Професори до сада нису желели да потврде да ће бити кандидати, јер факултети и институти тек треба да одлучују о предлозима. До сада је кандидатуру потврдио једино Душан Теодоровић, професор Саобраћајног факултета.

– Природно је да то буде човек који има искуство у руковођењу великим системом, а то искуство имају и Костић и Бумбаширевић. Међутим, јако је тешко уклопити радно време директора клинике и ректора, тако да мислим да је ближи одлуци вероватно човек са факултета – рекао је Ковачевић и поновио да је ред да медицинска групација да следећег ректора, по неписаном правилу које је Универзитет усвојио 2000. године. До сада је, по његовим речима, највише ректора дала групација друштвено-хуманистичких факултета, док медицинари нису имали првог човека у Капетан Мишином здању скоро 100 година.

Ректор је рекао и да „не верује да ће један од кандидата бити декан Правног факултета др Мирко Васиљевић”. У јавности се као потенцијални кандидат спомиње и др Владимир Мако, декан Архитектонског факултета.

На наш коментар да би био ред да на ову функцију буде изабрана жена, професор је одговорио да је тачно да је на челу УБ била само једна жена – проф. др Марија Богдановић, док је на „сестринском” Универзитету уметности било чак пет ректорки. Међутим, судећи по именима која се помињу у јавности, ректорску ленту поново ће понети професор.

Име првог човека Универзитета обично је неизвесно до краја, јер професори морају да обезбеде подршку факултета, института, Сената и на крају Савета Универзитета.

Оно што чека Ковачевићевог наследника је усклађивање високог образовања са европским академским простором, јер у томе и по признању ректора веома заостајемо, као и непрекидна борба за добијање што више средстава у невеликом буџету.

Ковачевић је, одговарајући на питање „Политике” шта ће бити ове године са захтевом студената да поново 48 бодова доноси буџет уместо законских 60, одговорио да ће вероватно бити тако, јер реформа није спроведена до краја пошто ни професори а ни студенти нису урадили посао до краја.

– Такође ни држава није решила проблем финансирања, тако да смо сви заказали. У оба мандата најтежа је била сиротиња. Увек смо гледали како да спасемо главу, да преживимо – како да платимо трошкове, а да не урушимо квалитет. Криви смо и ми, јер имамо универзитет какав нигде у свету не постоји – нико никоме не може ништа да нареди, ректор је Јован без земље, односно енглеска краљица. Свуда у свету када ректор нешто каже, о томе се не дискутује, постоји субординација као у војсци – рекао је ректор, одговарајући на наше питање шта му је било најтеже у ова два мандата.