Малина делује као цитостатик

КОСЈЕРИЋ – Институт за воћарство из Чачка јесенас је почео продају првих садница малине однегованих на брду Град, изнад Косјерића. Матичњак је образован пре два лета и сада, једини на Балкану, гаји сертификоване саднице две сорте те воћне врсте, виламет и микер.

Одабране су баш оне јер су их прихватили наше поднебље и воћари и обе су, нарочито виламет, недавно поласкане оценама у научном раду објављеном у светски познатом часопису "Хемија хране" ("Food Chemistry"). Издавач је Универзитет у Ридингу (Велика Британија), а аутори огледа седморо наших истраживача са Института за онкологију и радиологију и Института за медицинска истраживања биљака у Београду и Института из Чачка. Рад је настао као део пројекта "Производи од малине", којим руководи проф. др Светислав Петровић.

Новије публикације о превенцији канцера све чешће истичу важност воћа и биља за различита здравствена побољшања. Међу њима, састојци јагодастог воћа као што су антоцијанини и полифеноли (на пример елагинска киселина) показали су се, у епрувети али и уживо, веома благотворним у заштити ћелија од оштећења, старења и разних облика канцера, наведено је на почетку описа.

Пошто су малине садржајно веома богате елагинском киселином, задатак рада био је да изучи сузбијање канцера дејством водених екстракта малине, направљених од растворљивих састојака пулпе и семена пет различитих сорти. И да упореди њихово дејство са учинком елагинске киселине, примењене саме.

У називу рада стоји да је реч о "антипролиферативном (сузбијање размножавања ћелија деобом) дејству различитих сорти малине", а испитивано је пет сората: К 81-6, лејтам, микер, тјуламин и виламет.

Ћелије људског карцинома дебелог црева (LS 174) развијане су као једнослојне у хранљивој средини, на 37 степени Целзијуса, са пет одсто угљен-диоксида и у влажном ваздуху. Посејане су у посуде тако да у свакој буде 7.000 ћелија и 20 сати касније, пошто су прионуле, у посуде је додато пет различитих концентрата, са испитаним екстрактима малина. И у пулпи и у семену максимална могућна концентрација екстракта била је 66,7 одсто, што одговара конзумирању 300 грама малина.

Истовремено, у другим контролним посудама на ћелије канцера додавана је елагинска киселина, у трећим само хранљиви медијум. Такође, из крви здравог добровољца издвојене су периферне мононуклеарне ћелије (PBMC) и на њих је исто деловано концентратима малине, у једним, и елагијском киселином, у другим посудама.

Три дана касније ћелије су опране и микрофотографисане. Након та 72 часа дејства концентрата пулпе и семена, снимци ћелија карцинома показали су да су оба екстракта изазвала пад броја преживелих ћелија у поређењу са ћелијама које су се развијале само у присуству хранљивог медијума. Концентрат пулпе је још неповољније деловао на оболеле ћелије него концентрат семена малине.

За исто време није било израженог пада броја преживелих ћелија људске крви на које се деловало, такође 72 сата, елагинском киселином, као и концентратима пулпе и семена. Екстракти, дакле, нису шкодили здравом ткиву.

Применом пулпе, антипролиферативно дејство опада у правцу: виламет – лејтам – микер – К 81-6 – тјуламин. Међу екстрактима семена, цитотоксично дејство најизраженије је код виламета и опада до К 81-6.

Концентрација елагинске киселине (процентуално у милиграмима) у семену за К 81-6 износи 0,33, лејтам 0,14, микер 0,18, тјуламин 0,30 и виламет 0,48. Пулпа малине К 81-6 садржи 0,06 процената, лејтам 0,11, микер 0,11, тјуламин 0,13, виламет 0,09.

Концентрација екстракта, или количина виламета која индукује смањење преживелих ћелија канцера на 50 одсто, и одговара концентрацији елагинске киселине у овим екстрактима, јесте 13,3 грама за пулпу и 121 грам за семе.

– Виламет је дао најубедљивије резултате у овом огледу. Та сорта, иначе, чини окосницу производње у западној Србији, заузимајући 95 одсто простора у свим малињацима – каже истраживач Александар Лепосавић из чачанског Института, коаутор рада.

Проучавање је показало да елагинска киселина сама производи цитотоксично дејство на ћелије канцера. Али и да комбинација елагинске киселине са неким другим састојцима јагодастог воћа, као што су антоцијанини, чије је антипролиферативно дејство доказано, показује већу цитотоксичност него елагинска киселина сама. Подаци из огледа указују да дневно узимање 121 грама виламета може да обезбеди довољно антипролиферативног потенцијала за сузбијање умножавања ћелија карцинома дебелог црева, али је за исти учинак потребно чак 233 грама малине канадске селекције К 81-6.

У новије време утврђена је важност исхране у превенцији канцера, па Светска здравствена организација препоручује дневно узимање најмање 400 грама биљака и воћа. На основу епидемиолошких података, процењује се да ће појављивање канцера да буде смањено 20–30 одсто здравом исхраном.