Malina deluje kao citostatik

KOSJERIĆ – Institut za voćarstvo iz Čačka jesenas je počeo prodaju prvih sadnica maline odnegovanih na brdu Grad, iznad Kosjerića. Matičnjak je obrazovan pre dva leta i sada, jedini na Balkanu, gaji sertifikovane sadnice dve sorte te voćne vrste, vilamet i miker.

Odabrane su baš one jer su ih prihvatili naše podneblje i voćari i obe su, naročito vilamet, nedavno polaskane ocenama u naučnom radu objavljenom u svetski poznatom časopisu "Hemija hrane" ("Food Chemistry"). Izdavač je Univerzitet u Ridingu (Velika Britanija), a autori ogleda sedmoro naših istraživača sa Instituta za onkologiju i radiologiju i Instituta za medicinska istraživanja biljaka u Beogradu i Instituta iz Čačka. Rad je nastao kao deo projekta "Proizvodi od maline", kojim rukovodi prof. dr Svetislav Petrović.

Novije publikacije o prevenciji kancera sve češće ističu važnost voća i bilja za različita zdravstvena poboljšanja. Među njima, sastojci jagodastog voća kao što su antocijanini i polifenoli (na primer elaginska kiselina) pokazali su se, u epruveti ali i uživo, veoma blagotvornim u zaštiti ćelija od oštećenja, starenja i raznih oblika kancera, navedeno je na početku opisa.

Pošto su maline sadržajno veoma bogate elaginskom kiselinom, zadatak rada bio je da izuči suzbijanje kancera dejstvom vodenih ekstrakta maline, napravljenih od rastvorljivih sastojaka pulpe i semena pet različitih sorti. I da uporedi njihovo dejstvo sa učinkom elaginske kiseline, primenjene same.

U nazivu rada stoji da je reč o "antiproliferativnom (suzbijanje razmnožavanja ćelija deobom) dejstvu različitih sorti maline", a ispitivano je pet sorata: K 81-6, lejtam, miker, tjulamin i vilamet.

Ćelije ljudskog karcinoma debelog creva (LS 174) razvijane su kao jednoslojne u hranljivoj sredini, na 37 stepeni Celzijusa, sa pet odsto ugljen-dioksida i u vlažnom vazduhu. Posejane su u posude tako da u svakoj bude 7.000 ćelija i 20 sati kasnije, pošto su prionule, u posude je dodato pet različitih koncentrata, sa ispitanim ekstraktima malina. I u pulpi i u semenu maksimalna mogućna koncentracija ekstrakta bila je 66,7 odsto, što odgovara konzumiranju 300 grama malina.

Istovremeno, u drugim kontrolnim posudama na ćelije kancera dodavana je elaginska kiselina, u trećim samo hranljivi medijum. Takođe, iz krvi zdravog dobrovoljca izdvojene su periferne mononuklearne ćelije (PBMC) i na njih je isto delovano koncentratima maline, u jednim, i elagijskom kiselinom, u drugim posudama.

Tri dana kasnije ćelije su oprane i mikrofotografisane. Nakon ta 72 časa dejstva koncentrata pulpe i semena, snimci ćelija karcinoma pokazali su da su oba ekstrakta izazvala pad broja preživelih ćelija u poređenju sa ćelijama koje su se razvijale samo u prisustvu hranljivog medijuma. Koncentrat pulpe je još nepovoljnije delovao na obolele ćelije nego koncentrat semena maline.

Za isto vreme nije bilo izraženog pada broja preživelih ćelija ljudske krvi na koje se delovalo, takođe 72 sata, elaginskom kiselinom, kao i koncentratima pulpe i semena. Ekstrakti, dakle, nisu škodili zdravom tkivu.

Primenom pulpe, antiproliferativno dejstvo opada u pravcu: vilamet – lejtam – miker – K 81-6 – tjulamin. Među ekstraktima semena, citotoksično dejstvo najizraženije je kod vilameta i opada do K 81-6.

Koncentracija elaginske kiseline (procentualno u miligramima) u semenu za K 81-6 iznosi 0,33, lejtam 0,14, miker 0,18, tjulamin 0,30 i vilamet 0,48. Pulpa maline K 81-6 sadrži 0,06 procenata, lejtam 0,11, miker 0,11, tjulamin 0,13, vilamet 0,09.

Koncentracija ekstrakta, ili količina vilameta koja indukuje smanjenje preživelih ćelija kancera na 50 odsto, i odgovara koncentraciji elaginske kiseline u ovim ekstraktima, jeste 13,3 grama za pulpu i 121 gram za seme.

– Vilamet je dao najubedljivije rezultate u ovom ogledu. Ta sorta, inače, čini okosnicu proizvodnje u zapadnoj Srbiji, zauzimajući 95 odsto prostora u svim malinjacima – kaže istraživač Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta, koautor rada.

Proučavanje je pokazalo da elaginska kiselina sama proizvodi citotoksično dejstvo na ćelije kancera. Ali i da kombinacija elaginske kiseline sa nekim drugim sastojcima jagodastog voća, kao što su antocijanini, čije je antiproliferativno dejstvo dokazano, pokazuje veću citotoksičnost nego elaginska kiselina sama. Podaci iz ogleda ukazuju da dnevno uzimanje 121 grama vilameta može da obezbedi dovoljno antiproliferativnog potencijala za suzbijanje umnožavanja ćelija karcinoma debelog creva, ali je za isti učinak potrebno čak 233 grama maline kanadske selekcije K 81-6.

U novije vreme utvrđena je važnost ishrane u prevenciji kancera, pa Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevno uzimanje najmanje 400 grama biljaka i voća. Na osnovu epidemioloških podataka, procenjuje se da će pojavljivanje kancera da bude smanjeno 20–30 odsto zdravom ishranom.